OCENA TEKSTA

(0 :Glasovi)

Kralj krunu (ne) skida

Košarkaška sekcija jednog od najpoznatijih sportskih brendova na Starom kontinentu nije najbolje počela sezonu u Evroligi, pa su nakon pet rundi čak četiri puta poraženi. Trijumfi nad minhenskim Bajernom i istina oslabljenim Žalgirisom popravii su raspoloženje u redovima višestrukog klupskog prvaka Evrope, a novo iskušenje biće gostovanje u prestonici Srbije ekipi koja je već na svom parketu uspela da savlada moskovski CSKA. Ako se uzme u obzir iskustvo i kvalitet ekipe nema dileme da se Madriđani i dalje nalaze u vrhu evropske košarke, ali je zanimljivo videti da li će i u ovoj sezoni pronaći kartu za završni turnir? Da li se u novembru uopšte može govoriti o krizi na početku sezone ako se zna da ekipa Pabla Lasa ima skor od deset pobeda bez ijednog poraza u ACB ligi?

Novi sistem takmičenja u Evroligi pored brojnih putovanja i zgusnutog rasporeda doneo je ekipama i priliku za popravni nakon nešto potencijalno lošijeg starta sezone. Svedoci smo da su poslednjih sezona timovi koji su se našli između četvrte i osme pozicije uspeli da u plej-of rundi i pored prednosti domaćeg parketa protivnika stignu do tri pobede, dovoljne za fajnal-for. Ipak, neobično je i nakon svega viđenog u završnici prošlosezonske španske lige pratiti ovako neubedljiv Real Madrid.

Gledajući duel protiv Milana neprestano sam vraćao film kada je poslednji put tim koji svaki ljubitelj košarke može izdiktirati u bilo koje doba noći jer se ne menja  poslednjih nekoliko godina tako lako izgubio prednost iz prvog poluvremena. Izuzetna odbrana spoljne linije donela je ekipi Pabla Lasa 14 poena prednosti krajem druge četvrtine, ali su u drugom delu susreta ubacili samo 28 poena. Ne želeći da potcenim odbranu ekipe Etorea Mesine nema dileme da je ipak kraljevski klub u nastavku jednostavno sam sebe pobedio, iako je Serhio Rodrigez podsetio na sjajne dane upravo u protivničkom dresu. Iako bi trebalo da budem srećan jer sam prognozirao pobedu italijanskog predstavnika novi kladioničarski fijasko na tiketu nije doneo previše radosti posle preokreta. Jedino čuđenje što su i pored znatno boljeg procenta šuta i deseta skokova više od protivnika i ovoga puta poraženi. Ipak, jedna statistička kategorija bila je dovoljna – čak 17 izgubljenih lopti od čega većina u drugom poluvremenu.

Većina onih koji pomno prate košarkaška zbivanja složiće se da je ovaj tim Reala zreo za rekonstrukciju. Dugogodišnji lideri ekipe Ljulj, Fernandez, Rejes, Kerol i Rendolf premašili su tridesete, dok pored simpatičnog Garube koji već odavno dobija šansu nema igrača koji bi poput Luke Dončića u budućnosti mogao oduševljavati košarkaški svet. Iako se po kuloarima prognozira kakva je budućnost Kampaca i Tavareza, dvojca koji je u velikoj meri učestvovao u osvajanju poslednje Evrolige u Beogradu, pozne igračke godine donose sumnju koliko oni trenutno mogu u NBA ligi? Novajlija Abalde mogao bi pored mladih igrača Alosena i Nunjeza i momaka sa ovih prostora Tišme (koga porede sa Kukočem) i Vukčevića predstavljati tu svežu krv koja se očekuje narednih godina, a neki su sigurno mišljenja da je trebalo da usledi i pre početka ove. Možda je epidemija koronavirusa usporila ovaj proces pa zbog neizvesnosti vezane za nastavak sezone i uopšte sistem takmičenja u glavnom gradu Španije nisu želeli da se već sada odluče na popularnu smenu generacija, ali s obzirom na ono šta rade prethodnih sezona moglo bi se reći da znaju šta rade.

Poslednje rečeno temeljim na poverenju Pablu Lasu, treneru koji pravi sjajne rezultate od 2011. godine. Poverenje u čoveka koji je tokom decenije stigao do četiri titule u Španiji i dva trofeja u Evroligi definitivno izdvaja Madriđane u odnosu na neke druge klubove na Starom kontinentu, a po tome je trenutno i jedinstven primer u najelitnijem evropskom takmičenju u kojem se treneri brzo menjaju. Pohvalno o ovom stručnjaku govorio je u više navrata i Novica Veličković, ističući ga kao jednog od najboljih asistenata u istoriji ACB lige koji ima odličnu saradnju sa igračima. I pored toga što je i u prošlosti na završnim turnirima imao neke nepredviđene poraze nije bilo previše priče oko njegove smene, lepršava odnosno prepoznatljiva igra i tempiranje forme u najvažnijem delu sezone bile su glavni argument uprave Madriđana. U sezonama kada je osvajao Evroligu dva puta je biran za najboljeg trenera takmičenja, a pohvale kolega su možemo slobodno reći i najmerodavnije.

Ukoliko ne bude promena u rosteru ovaj sistem takmičenja mogao bi doneti brojne probleme iskusnim Madriđanima, čiji su igrači daleko od zenita. Oscilacije mogu potrajati do maja, ali ako dođu do završnog turnira nema sumnje da ovaj sastav Real Madrida u formatu završnog turnira iskustvom može i do samog kraja, što bi bio i najlepši oproštaj igračima koji su, ma šta o igračima poput Ljulja, Fernandeza i ostalih mislili, obeležili jednu eru evropske košarke.

A za to vreme, isčekujući petak, oni kojima je crveno-bela boja pri srcu,  podsetiće se trojke Antića odnosno nestvarne šuterske večeri koja im je donela radost u Madridu, ali i role Kvinsija Milera u Beogradu koju, siguran sam, Felipe Rejes i dalje pamti.

Tekst napisao Slobodan Gligorić

Slobodan Gligorić je rođen 9. aprila 1990. u Valjevu, a košarkom je počeo da se bavi već u nižim razredima osnovne škole u rodnoj Osečini, što je trajalo do završne godine gimnazije. Ljubav prema ovom sportu preneo mu je otac koji je, kao srednjoškolac, sedamdesetih godina prošlog veka uživao u slavnim danima koje je gradu donela generacija Metalca. Igrom slučaja i tokom njegovog školovanja klub, koji danas pomno prati, od nižih rangova stigao u vrh srpske košarke. Fakultetski dani na FPN-u, kao jedan od lepših perioda u životu, doneli i rad na portalu kosarka 24, gde mu je ispunjena želja da razgovara sa ljudima koji su pisali istoriju trofejnog sporta na ovim prostorima. Danas, kao novinar regionalne televizije iz Valjeva bavi se između ostalog i svakodnevnim problemima građana, ali i kulturom. Svakog vikenda suočava se sa sumornom situacijom u kojoj se nalaze klubovi u gradu u zapadnoj Srbiji.

Nema komentara.