Ko su stranci u KLS-u?

Ko su stranci u KLS-u?

Sudija u pauzi upozorava jednog igrača da ne priča sa košarkašem protivničkog tima, na šta mu ovaj, pomalo šaljivo odgovara da nije mogao pričati jer ne zna engleski, na šta se svi nasmejaše i nastaviše utakmicu. Ovakva scena iz Košarkaške lige Srbije pre nekoliko godina se nije mogla desiti u domaćem prvoligaškom rangu jer nije bilo stranaca sa kojima bi se razgovaralo na engleskom, ali danas se ovaj jezik može čuti na većini utakmica jer bar jednog stranca ima devet od 16 klubova.

Zašto je veliki broj inostranih košarkaša u srpskim timovima je pitanje koje se tokom ove sezone postavljalo najviše zbog stranaca u Crvenoj zvezdi i Partizanu, ali je podstaknuto i ekipom Mladosti koja u svom sastavu za domaće prvenstvo ima pet stranaca: Kvamejna Mičela, Treja Dreksela, Martinsa Igbanua, Usenua Sara i Stefana Gomboa. Upravo se ovaj američko – nigerijsko – francusko – gambijski kvintet našao u petorci jednog meča tokom ABA2 “balona” na Zlatiboru, zbog čega je košarkaška javnost negodovala sa glavnim argumentom da stranci zauzimaju mesto srpskoj talentovanoj deci.

Stoga vam predstavljamo ko su stranci u Košarkaškoj ligi Srbije, kakav kvalitet donose i koja je njihova priča.

A priča sa strancima ovde počinje u drugoj polovini devedesetih, naravno sa Crvenom zvezdom (Čarls Smit) i Partizanom (Buč Tejlor), a među pinirima u ostatku košarkaške Srbije bio je Amerikanac Derik Krou u kraljevačkoj Slogi 2000. godine. Od tada je u srpskim klubovima nastupalo preko 230 stranaca, sa tendencijom porasta u prethodnoj deceniji. Ne računajući beogradske večite rivale, u ostalim timovima igralo je oko 150 košarkaša, od čega je preko 50 bilo u ABA ligašima (Hemofarm/Vršac, Radnički, FMP, Mega). U preostalom broju se gotovo trećina pojavila na ovdašnjoj sceni u prethodne dve godine,

U navedenoj grupi igrača Mladosti Dreksel igra drugu sezonu u klubu, čiji ugovor sa Partizanom stupa na snagu na leto 2021. Košarkaš koji je većinu koledž karijere proveo u drugoj diviziji uz završnu godinu na Grand kanjonu iz NCAA divizije I, popravio je prošlogodišnji poenterski učinak (21,9>18) a utisak je da je napredovao i fizički, u pogledu snage i skočnosti. Možda je bilo očekivano da ga Partizan tokom sezone uvrsti u svoj sastav, mada je pitanje da li su odnosi sa navodnom filijalom dovoljno bliski da nešto takvo bude moguće ili Partizan to prosto nije želeo, ali svakako nije ni vreme ni mesto za redove o čudnim odlukama uprave crno – belih. Bek koji od prošle sezone drži i rekord KLS-a sa 62 indeksna poena je okosnica tima, a pored njega u timu su ostali tinejdžeri Dušan Tanasković i Matija Belić, nešto stariji Marko Milenković, kao i Gambijac Sar koji je nastupao i za mlađe kategorije Partizana. Zanimljivo da je ekipa Dragana Jakovljevića i prošlu sezonu počela sa četiri stranca jer su tu bili i Deril Taker, Kone Sidiki i Tajler Grifin ali su na kraju provladavali srpski igrači. Sa dobrim finansijama, Mladost se odlučila da one koje su procenili za najperspektivnije umesto nešto starijih domaćih igrača poput Igora Mijailovića ili Stefana Šajina okruže kvalitetnim inostranim pojačanjima kakvi su Mičel (32 godine, gloubtroter sa iskustvom iz Rusije, Poljske, Francuske), Gombo (bivši mladi reprezentativac Francuske), Igbanu (13,6p i 5sk za koledž Tulsa) što se može razumeti (bez namere da branim bilo koji klub, pa ni onaj sa strukturom kakvu ima Mladost). Uz to, ovi igrači nisu bili previše skupi, a postoji realna mogućnost i da se zaradi od njihove prodaje.

Na kritike o prevelikom broju stranaca odgovarao je za debatu uvek spremni Jakovljević  argumentom da su u njegovom timu dva velika prospekta srpske košarke, koji gledajući statistiku imaju za nijansu slabije učinke nego prošle sezone. Osim talenata i stranaca, roster je dopunjen domaćim igračima, a utakmicu protiv Sparsa na drugom balonu počela je petorka Mitrović – Milosavljević – Milenković – Tanasković – Prlja, verovatno da bi se uspostavio balans u odnosu na petorku sa početka teksta. Kvalitet koji su donela pojačanja video se na parketu jer je Mladost lider šampionata sa skorom 18/1, a sa druge stranje njihov prvi pratilac Vojvodina (16/3) nema nijednog stranca u rosteru. Glavni trener Novosađana Miroslav Nikolić isticao je u izjavama ovu činjenicu uz stav da bi strance trebalo zabraniti u KLS-u. Za razliku od nekih koji su iznosili slično mišljenje, Muta ima potkrepljenje u minulom radu kroz pravljenje igrača i reprezentativaca u srpskim klubovima. Voša, čiji tim čine iskusni Bjelica i Ljubičić, odnosno Nikolić i Savić u najboljim godinama te nešto mlađi Beslać, je izgubila prvi meč od Mladosti u gostima, a do kraja sezone će biti još prilika za odmeravanje dva različita koncepta. Treći tim takmičenja Zlatibor, koji je pobedio i Mladost i Vojvodinu, do skoro je spadao u grupu timova bez stranaca, ali je poslednji rok za registrovanje novih košarkaša to promenio.

Januar je doneo zanimljive košarkaške transfere u Srbiji jer je Džejlen Hends sa univerziteta UCLA i 56. pik sa NBA drafta postao član FMP-a, dok se američkom triju u čačanskom Borcu pridružio reprezentativac Gruzije Duda Sanadze. Ipak, tema ovog teksta su inostrani igrači u KLS-u, u koji je stigao igrač sa jednom od najjačih biografija kada se u obzir uzmu stranci u srpskoj košarci. Treći stranac u istoriji Zlatibora (posle američkog Kamerunca Roberta Songoloa i Rusa Pavela Lobareva) postao je 23-godišnji Brendon Mekoj koji je dobrim igrama u srednjoj školi u San Dijegu, odakle se poznaje sa “panterom” Hendsom, zaradio izbor na MekDonalds Ol Amerikan utakmicu i Džordan brend klasik na kojima se okupljaju najveći talenti u generaciji. Potvrdu kvaliteta dobio je pozivom za juniorsku reprezentaciju SAD sa kojom je osvojio bronzu na prvenstvu sveta 2017. igrajući sa sadašnjim NBA igračima kao što su Кem Rediš, Pejton Pričard, Emanuel Kvikli i Кarsen Edvards. Na koledžu je nastupao za prestižni UNLV i tokom jedine sezone prosečno beležio 16,9 poena i 10,3 skoka, uključujući 33 poena protiv Diandrea Ejtona i Dušana Ristića na meču sa Arizonom. To ipak nije bilo dovoljno da bude izabran na NBA draftu 2018. pa je nastupao u Razvojnoj ligi za Viskonsin Herd, filijalu Milvoki Baksa.

“Moja priča nije završena, imao sam prepreka na putu. Svačija priča je drugačija. Želeo sam da krenem iz Evrope. Cilj mi je da budem tamo gde želim i neću stati dok to ne ispunim. Došao sam otvorenog srca da što više naučim od ovog tima, da budem bolji i nadam se, donesem trofej za ovaj grad. Bravo za moje bivše saigrače, pratio sam ih kako naporno rade, izdigli su se i nastavili da napreduju. Nadam se da će imati sjajne karijere i da će ostati zdravi. To mi pokazuje koliko sam blizu svog sna, a to je da igram u NBA,”

rekao je momak iz Čikaga kog su novi saigrači već dočekali sa šalama da dolazi iz drugog  najvećeg srpskog grada. Nakon što se nije ostvario dolazak Đorđa Кaplanovića zbog zdravstvenih problema, Amerikanac visok 213 centimetara koji šutira i za tri poena će pojačati konkurenciju u centarskoj liniji koju sada čine Bojan Stanojević, Lazar Joksimović, Nikola Pavlović, Aleksa Čabrilo i mladi Bogdan Vesović. Pred ekipom Strajina Nedovića su veliki izazovi u КLS-u gde su na trećem mestu sa skorom 14/5, a pri vrhu su i u ABA 2 ligi gde posle sedam kola imaju pet pobeda.

“Moja najveća snaga je visina, mogu da pokrijem dosta prostora u reketu, da budem u kontaktu, da završavam iznad obruča, skačem, i donesem odbrambeni mentalitet u ovaj tim kao centar odbrane. Osećam da su van terena ovo zaista dobri momci. Kada sam stigao, bilo je kasno uveče, ali nekoliko saigrača me čekalo da se zagrlimo i slikamo što je učinilo da se osećam veoma prijatno. Na terenu, ovi igrači su veoma talentovani, dobro šutiraju, pametni su košarkaši i  želim što više da naučim od njih.”

reči su igrača koji je od svih junaka ovog teksta nastupao na najvećoj sceni, a prva dva meča sa Čajetincima pokazala su da je potrebno vreme da se uklopi. Iz Razvojne lige u KLS došao je i Venkatoša Džois koji nije uspeo da nastupi za Memfis Hasl zbog povrede. Australijski krilni centar je pred početak prošle sezone potpisao za Memfis Hasl, ali je na prvoj utakmici doživeo prvi prelom kosti u karijeri, zbog čega je pauzirao. Prethodno je igrao u Australiji, Estoniji, Hrvatskoj, Japanu, Novom Zelandu i Nemačkoj gde je u dresu Rasta Vehte postigao 18 poena protiv Bajerna Dejana Radonjića, a igrao je i FIBA Ligu šampiona. Da može biti vredno pojačanje u ekipi Filipa Soceka, Venki Džois je dokazao sa 18 indeksnih poena na debiju u porazu od Vojvodine, odnosno 19 u pobedi protiv Pirota.

Tamiš je jedan od stabilnijih klubova sa kontinuitetom bez ispadanja u prvoligaškom rangu sa lokalnim trenerom Bojanom Jovičićem koji se uglavnom oslanjao na domaće igrače gde se njih par izdvajalo kvalitetom i iskustvom, ali od prošle sezone dodaju i Amerikance u svoj sistem. Kao dobar dolazak dokazuje se ruki sa Viskonsina Brevin Pricl sa prosečnim učinkom od 14,5 poena uz tri skoka i 2,4 asistencije na 19 utakmica ove sezone. Bek visok 196cm kojem je uzor Klej Tompson je među Bedžerse došao 2016, godinu dana nakon što su bili u finalu NCAA šampionata, pa je sa solidnim pedigreom stigao u Pančevo što mu je prvi profesionalni angažman. U Srbiji trojke šutira slično kao i na koledžu, sa 39,8% uspešnosti, a iako je tokom sezone imao utakmice sa slabijim poenterskim učinkom, istakao se sa 42 ubačena poena  u pobedi protiv Dinamika posle produžetka sa 104:103. Napadačko dostignuće, kog se ne bi stideo ni sam bek Golden Stejta, Pricl je ostvario sa osam pogođenih trojki iz devet pokušaja uz 7/9 za dva i 4/4 sa slobodnih bacanja.

Poučeni dobrim iskustvom sa plavokosim bekom, u Tamišu su odlučili da poziciju organizatora igre na kojoj imaju Sašu Radovića i Luku Petrovića ojačaju dovođenjem još jednog Amerikanca zanimljive biografije i, reklo bi se, značajnih dostignuća  – Džona Džordana. Plejmejker visok 178cm je bio pobednik takmičenja u zakucavanjima na Ol staru NBA Razvojne lige 2016. godine u dresu Reptorsa 905. U Pančevo je došao nakon što je za Tibingen beležio 16,7 poena uz 3,5 asistencije u drugoj nemačkoj ligi, u karijeri je nastupao i za koledž Teksas AMCC, Eri Bejhoks, Delaver, finski Salon Vilpas i belgijski Lijež, a na tri utakmice od dolaska u KLS ima 6,7 poena i 6,3 asistencije u proseku.

U dolasku ovih igrača u Srbiju posredovao je menadžer Miloš Gagović iz agencije Arena basketbol koji kaže da Amerikanci vole da dođu ovde zbog pozitivnog košarkaškog konteksta, a sa druge strane manjeg rizika od lošeg uklapanja u slučaju odlaska u neku jaču ligu. Ovaj bivši košarkaš sa 15 godina iskustva u menadžerskom poslu ima kontakte u Americi sa tamošnjim skautima i agentima koji mu preporučuju igrače, a on ih dalje nudi klubovima u skladu sa njihovim potrebama. Naravno, uključeni menadžeri imaju proviziju, dok klubovi osim potencijalno kvalitetnog pojačanja mogu dobiti i određeno obeštećenje, naročito ako se radi o mlađim košarkašima.

“Stranci vole ovde da dođu, i posebno dovodimo strance ispod radara sa jakih programa, jakih univerziteta osim recimo Treja Dreksela koji nije bio na tako jakom koledžu ali je pokazao da je evroligaški kvalitet. Imamo kontakte u Americi, posebno sa skautima pojedinih NBA ligaša koji prate igrače koji su iznad i ispod radara, koji su projekat i za nešto više i jače lige. Međutim, dosta nam ide u prilog ta činjenica da je izražena kultura košarke u Srbiji tako da im je lakše da dođu ovde za manji novac nego da im prva stepenica bude Bundesliga, ACB, Poljska… To se u prethodne dve godine pokazalo jako dobro, nastavili smo tako i sad je prešlo u tradiciju,”

objašnjava košarkaške transfere Gagović i dodaje da su plate Amerikanaca uglavnom rangu sa srpskim igračima, pogotovo jer su se ove sezone poboljšali finansijsko stanje i budžeti klubova. Ukratko, Srbija se vidi kao odskočna daska jačim ligama i klubovima, a time i većim platama. Novi Pazar je nakon ispadanja iz ABA2 lige izmenio sastav i sezonu počeo sa nova dva Amerikanca u rosteru, odnosno startnoj postavi. Centar Simion Karter sa Južne Džordžije koji svojom pokretljivošću i skočnošću čini dobru kombinaciju sa klasičnijim tipom petice kakav je kapiten Asmir Numanović prosečno ubacuje 9,9 poena uz 5,6 skokova. Plejmejker sa koledža Seint Lio u drugoj diviziji Kajran Meklur u prvom delu sezone se profilisao kao najbolji strelac tima a isticao se brzinom i pogocima iz daljine. Ipak, možda se stiče utisak da je omaleni plejmejker udario u “rukijevski zid” što bi rekle kolege iz NBA, pa je kao ispomoć angažovan 31-godišnji Patrik Rembert koji je prošle sezone upisivao 17,8 poena i 5,2 asistencije u dresu Petkima koji je kao prvoplasirani tim drugog ranga ušao u tursku Superligu. Iskusnom igraču, čije je prezime na sajtu KLS-a iz nekog razloga promenjeno u umetničko Rembrant, Pazar je 15. klub u karijeri na četiri kontinenta, a njegov učinak u proseku od 20 poena na šest mečeva pokazuje da svako internacionalno iskustvo može znači veći kvalitet u odnosu na igrače koji igraju prvu profesionalnu sezonu posle koledža. Zanimljivo je da su mediji pisali o dolasku Patrika Janga u Pendik, ali su i iz samog Novog Pazara rekli da je bivši centar Floride, Olimpijakosa, Galatasaraja trenutno predaleka meta.

Posebno zanimljiva priča je Libanac Žad Kalil u ekipi Kolubare, koji je od početka sezone u Lazarevcu sa prosečnim učinkom od 7,1 poena uz 2,4 skoka i dve asistencije. Dvadesetpetogodišnji plejmejker visok 185cm je letos stigao u redove zelenih i tako prvi put zaigrao van svoje zemlje gde je branio boje nekoliko klubova, ali bez dvocifrenog poentersakog učinka u proseku. Ipak, 2017. je dobio poziv za reprezentaciju sa kojom je osvojio šampionat Zapadne Azije, igrajući uz libansku legendu Fadija El Katiba. Iz azijske zemlje koja ima košarkašku tradiciju je i mladi Mičel Tabet, član Novog Pazara koji je nastupio na samo jednom meču.

Kada se pregazi polovina takmičarske sezone, klubovi teže da razreše svoje probleme, ojačaju sastave i u što boljem stanju uđu u finiš sezone. Situacija na košarkaškom tržištu u ovom dobu je takva da je KLS ligašima možda i jednostavnije, ako ne i jeftinije, da rostere popune sa inostranim košarkašima. To pokazuje primer Napretka koji je nakon gubitka Milenka Veljkovića, angažovao centra Diandrea Diksona sa preporukom od 9,6 poena i 6,8 skokova u dresu Ibra iz Rožaja, a sličan učinak imao je i prva na dva meča za Aleksinčane.

U Kragujevcu su za Radnički tokom najuspešnijih godina početkom minule decenije u ABA ligi igrali stranci poput Dejvida Sajmona, Terika Vajta, Majka Skota, a u 2021. ulaze sa trećim Australijancem posle Stivena Markovića i Marka Vortingtona. Reč o Merijelu Medingu, 20-godišnjem krilnom centru poreklom iz Južnog Sudana, koji je imao kratke epizode na američkim koledžima pre dolaska u Srbiju. Trener Kragujevčana Igor Todorović pojasnio je zašto su se odlučili na dovođenje “legionara”.

“Mi smo u ovom trenutku bili u problemu da dovedemo bilo kog igrača. U januaru mesecu, igrači koji iole imaju neki status u svakom pogledu, i psihološki i ljudski i košarkaški kvalitet, svi imaju svoje angažmane. Mi nismo imali drugo rešenje osim ovoga u ovom trenutku. To je mlad momak koji ima 20 godina i sigurno da će u nekom trenutku nam dati tu dimenziju koja nam treba, pre svega u odbrani i na defanzivnom skoku jer ima 210cm i duge ruke. To sve treba da legne. Merijel Meding je stranac koji bi trebalo da pojača naš tim i večeras nije odigrao loš meč s obzirom da mu je prva utakmica. Verovatno će i njemu trebati vremena malo da se uklopi i adaptira na igru i na našu zemlju i ceo sistem,”

rekao je posle ubedljivog poraza od Zlatibora trener Radničkog kome ni novi igrač, sličnog životnog puta kao Duop Rit, nije pomogao da ostane na klupi jer je posle sledećeg kola i poraza od Tamiša podneo ostavku. Niz januarskih transfera je zatvorio aleksinački Napredak dovođenjem Olina Kartera, drugog Amerikanca u kratkom roku. Bek šuter sa koledža San Dijego je prethodno nastupao za Uesku u drugoj španskoj ligi što mu je bio prvi profesionalni klub a debitovao je sa 18 poena u porazu od Sloge. I on je došao posredstvom agencije Arena basktebol koja zastupa većinu stranaca u KLS-u, što otvara pitanje da li postoji favorizovanje nekih igrača kada se sastanu, ili neka vrsta pritiska na klubove da ti igrači igraju, ili nešto drugo što bi ugrozilo regularnost zbog promocije klijenata agencije.

“Ne postoji pretnja po regularnost kada pristupaš sa čistom namerom i kada gledaš da spakuješ te igrače za budućnost. Ja živim od tog posla, lagali bi kada bi rekli da nemamo materijalnu korist, normalno da imamo, ali tek po izlazu tih igrača iz Srbije, ko se u kojoj meri spakuje i koliko ko visoko može da ide. Regularnost je prava jer kod mene nema pitanja da li igrač igra. Moje je pitanje da ga dovedem do linije terena, a nakon toga je u nadležnosti trenera, predsednika i direktora kluba. Na pravougaonom terenu između dva koša legalnost mora da bude stopostotna i da bolji pobedi. Tu nema neregularnih priča. Manje minutaže su do trenera, ja sam profesionalni agent koji živi od toga i moj deo posla nije šta će da bude na terenu. Moje je da dovedem ili privučem najidealniji profil koji trener traži. Ako su u startu postavljene norme legalnosti, onda nema nikakvog problema,”

odgovara Gagović. Registrovani su i slučajevi da stranci nisu ispunili očekivanja, pa su tokom sezone napustili KLS ligaše. Vršac je slabo počeo takmičenje i ceh je pored trenera Zorana Todorovića platio i Amerikanac Devon Dženkins, na čije je mesto doveden iskusni Brendon Piterson. Krilni centar koji je nastupao u Švedskoj, Grčkoj, Nemačkoj, Belgiji, Francuskoj, Mađarskoj prosečno beleži 17 poena i 7,7 skokova dostojno idući stopama Džeroma Džordana, Rašada Rajta, Džeroda Hendersona. U sastavu Sloge na početku takmičenja bila su tri stranca: Džamal Džejms King, Herard Šnajder i Kone Sidiki, ali kako su Kraljevčani imali loše rezultate, tako se ušlo u rekonstrukciju igračkog kadra i doselekciju sa domaćim igračima. Najduže se zadržao ovaj trećepomenuti, 222cm visoki centar iz Malija koji je imao i ugovor sa Partizanom pa se kalio u Mladosti, odigrao je devet mečeva i prosečno beležio 3,3 poena i 3,1 skok. Prvi put u istoriji Pirot je imao Amerikanca u sastavu, ali ne zadugo, jer je Demonte Flanigen odigrao samo sedam mečeva na kojima je u proseku imao 3,4 poena i 2,4 skoka. U rosteru Slobode je bio centar Džejms Džimbo Lal, ali nije privukao previše pažnje osim možda time da liči na Marka Gasola. Razloge slabijih partija ne bi trebalo samo tražiti u nedostatku kvaliteta, jer možda je bilo i problema sa sistemom igre, privikavanja na novu državu, povreda, kao i nostalgije za kućom o kojoj se sve više govori. Uostalom, sve te stvari mogu mučiti i srpske profesionalce kada odu u inostranstvo.

Zanimljivo je da ekipe koje se oslanjaju na mlađe igrače poput OKK Beograda, Metalca ili Slobode trenutno nemaju strance, a poseban koncept je u Dinamiku gde je mladi Turčin Mert Akaj bio okosnica do povrede uz perspektivnog Slovenca Gregora Glasa. Sa domaćim snagama su još i pomenuta Vojvodina, Dunav i Sloga.

Sada kad znamo gotovo sve o inostranim igračima u domaćem prvenstvu, može se izvesti zaključak o njihovoj ulozi. Na čuveno pitanje da li stranci uzimaju mesta srpskim talentima je teško odgovoriti na osnovu ovogodišnjih primera. Vreme će pokazati kako će se razviti Belić i Tanasković u Mladosti, kako će dolazak Mekoja uticati na Joksimovića i Vesovića s obzirom da su od dolaska Amerikanca s njim samo trenirali a nisu igrali, koliko će se doskorašnji juniori Crvene zvezde u Tamišu razigrati pored američkog tandema, koliko će biti prostora za Mikavicu u Novom Pazaru… Pritom je pitanje da li bi ti mladi igrači dobili šansu i da nisu tu stranci. Postavljalo se i pitanje da li su stranci potrebni, ali o tuđim potrebama ne može neko spolja komentarisati jer klubovi ne bi ni dovodili nekoga ko im nije neophodan. Svakako da internacionalci mogu da donesu kvalitet koji bi podigao celu ekipu i time pomogao perspektivinim članovima da se razviju. To bi mogao da potvrdi i sam Muta koji je u klubovima ABA lige pored igrača koje je afirmisao imao i kvalitetne strance i iskusne domaće košarkaše.

Zato je vrlo važno da strani igrač ima kvalitet i donese nešto novo i dugačije u lokalnu košarkašku sredinu. Ne kažem da bi trebalo da postane trend i stvar obaveze da svaki klub ima stranca radi reda ili atrakcije, ali je zanimljivo videti novo lice sa zanimljivom biografijom kao što je imaju igrači iz ove sezone. Jedan, eventulano dva stranca su sasvim u redu, ali ovo što radi Mladost bi se moglo nazvati preterivanjem.

Verujem da ćemo se složiti da je ovogodišnji KLS veoma kvalitetan i zanimljiv za praćenje, šteta što ga je korona poremetila. Sa povratnicima iz inostranstva, kvalitetnim Amerikancima, čuvenim “miksovima mladosti i iskustva” utakmice su napredovale. Jasno je da stabilnije finansije imaju veliku ulogu u tome, a pomoć države u iznosu od 5,5 miliona dinara za klubove dodatno je popravila situaciju. Samo se nadam da taj novac nije otišao samo za pojačanja i potrebe seniorskog tima, već da su klubovi uložili u svoju infrastrukturu koliko je moguće, u mlađe kategorije kroz plate trenera i masovnost jer na taj način se liga ojačava, klubu i publici se privržuju lokalni heroji, što dovodi bolje igrače koji čine da svi napeduju i tako u krug.

Kup Radivoja Koraća u Novom Sadu biće zanimljiv poligon da se prikažu KLS ligaši – Mladost, Vojvodina i Radnički. Igrom nesrećnog slučaja Crvena zvezda će biti bez stranaca zbog koronavirusa pa će morati da se osloni na domaće, što će poboljšati šanse Raška Katića i družine iz Kragujevca. Zemunci, domaći i strani, imaće najjači test u sezoni protiv Mege, koja je od plasiranja mladih igrača napravila brend. Partizan će biti ekipa sa najviše stranaca (pet), jednim više od Borca koji će pokušati i treći put da ih iznenadi ove sezone, dok će domaćin Vojvodina domaće snage testirati protiv FMP-a. Videćemo da li će se ove godine šesti put dogoditi da stranac bude najkorisniji igrač Kupa Radivoja Koraća nakon što su to uspeli Redži Frimen, Džejms Gist, Demarkus Nelson, Najdžel Vilijams Gos i Aleks Renfro.

Tekst napisao Miroslav Jevremović

Miroslav Jevremović je rođen 1990, u godini kada je velika Jugoslavija poslednji put postala prvak sveta. Prateći igrače iz te generacije je rastao, ali uprkos visini kao dobroj predispoziciji, nikada nije trenirao košarku, koja je mu je ostala najvažnija kao medijski fenomen. Nakon gimnazije u Užicu odlučio je da upiše Fakultet političkih nauka kako bi se obučio za posao sportskog novinara, a 2010. je kao student dobio priliku za rad na portalu Košarka24 gde je bio do 2014. Od 2016. radi na lokalnom portalu na rodnom Zlatiboru, a saznanja iz posla koristio je u kvizovima koje voli da pohodi. Ideju da je lopta najbolja igračka od leta 2019. prenosi sinu, trenutno jednom. Ideje i shvatanja košarke kao pozitivnog životnog iskustva želi da prenese javnosti zajedno sa kolegama na obnovljenoj Košarci24.

Nema komentara.