OCENA TEKSTA

(1 :Glasovi)

Dobro, bre, Dejmijane…

Obožavao sam da u pauzama za osveženje, ali i po završetku treninga šutiram na koš sa pola terena. Maštao sam da nekada sa centra i na utakmici pogodim uz svuk sirene (dogodilo se jednom na školskom turniru u Jagodini!). Treneri nisu bili oduševljeni kad smo “gubili vreme” na to, umesto da recimo vežbamo šut sa linije za slobodna bacanja. Ali nešto mi govori da će se ta praksa ubrzo promeniti – ukoliko već i nije.

Pogađao je bek Portlanda Dejmijan Lilard i ranije sa velike udaljenosti. Dešavalo se da tek tako naskoči i sa “loga” na centru pocepa mrežicu. Međutim, nikada Dejm nije ovako lako rešavao utakmice šutem sa maltene pola terena. I to plej-of utakmice. I to protiv prvoplasirane ekipe na Zapadu. I to pošto ga preuzmu i ispred njega ruke podignu Entoni Dejvis i Dvajt Hauard.

Moj fokus se u poslednjoj četvrtini povećava, jer je to vreme kada pobeđuje ili gubi. Mnogi se u tim momentima osećaju mentalno i fizički umorno. Ako je tako, neka se slobodno predaju. Ja volim da prihvatim izazov i tada podignem nivo igre,

objašnjava prva zvezda Blejzersa kako uspeva da ostane hladnokrvan u odlučujućim momentima.

Iako je Lillard fantastičan u mnogim segmentima igre, ono što ga posebno razlikuje od drugih su precizni šutevi sa velike udaljenosti. Ovde govorimo o trojkama pogođenim sa više od 10 metara. Na zvaničnom sajtu NBA lige objavljen je jedan “istraživački” tekst u kom je autor pokušao da predvidi kako bi to hipotetički izgledalo kada bi Dejmijan češće ciljao sa 10 i više metara. Ako bi se to dogodilo, nauštrb prodora ka košu i slobodnih bacanja, Lilard bi bio ubedljivo najbolji strelac lige sa skoro 200 poena više od prvog pratioca Džejmsa Hardena. Takođe, on bi sa prosekom od 39.2 poena po utakmici bio treći u istoriji prema ovom merilu i to posle Vilta Čemberlejna i koji je u sezoni 1961-62 postizao 50.3 poena po meču, dok je godinu dana kasnije beležio prosečno od 44.8 poena. Osim toga, Portlandov skor bi u tom slučaju bio 46-19 (broj utakmica pre pauze zbog pandemije). Naravno, ovo je jedno prilično hrabro i metodološki sporno predviđanje izvršeno na uzorku od devet šuteva i šest pogodaka sa loga NBA lige u prepandemijskom delu sezone.

Ipak, Lilardovi potezi, pa i maštoviti tekstovi ovog tipa navode nas na razmišljanje o tome kako će najbolja svetska košarka izgledati za godinu, dve ili deceniju. Nesumnjivo da se košarka u NBA ligi bitno razlikuje u odnosu na onu od pre nekoliko sezona. Prvenstveno Stef Kari, zatim Klej Tompson, a onda i ostatak Golden Stejta tokom svoje dominacije, namerno ili nenamerno, promenili su košarkašku igru. Ogroman broj šuteva za tri poena i uz to veliki broj pogodaka van linije 7.24 naterali su čitavu ligu da se prilagodi šampionima. I dok se nekad vodila polemika da li je bolji trojkaš Redži Miler ili Rej Alen, danas imamo ekipe u kojima svako na terenu može podjednako dobro da pogodi za tri.

Logo Lilard” je pogađao, pogađa i pogađaće sa 11-12 metara i ubuduće. Još bolje procente sa ove distance imao je Kari u ranijim sezonama (i do 50 posto), a istakao se i Tre Jang. Ali kako se odbraniti od takvog šuta? Kako postaviti odbranu? Da li se u odbrani ponašati isto kao i kada se igrač nalazi na samoj liniji za tri poena? To su pitanja za trenere u NBA ligi i igrače na parketu.

Moderna igra je takva da te svi stavljaju u teške situacije u odbrani, jer mora da se pokrije mnogo veći deo terena nego ikad ranije. Sećam se kad smo imali utakmicu protiv Klivlenda, tokom sezone 2015. ili 2016, i leteli smo na sledeći meč, svi treneri su gledali utakmicu na laptopovima. je ubacio par trojki, i desila se akcija koju nisam ranije video. Prešao je polovinu, Drejmond je napravio blok bukvalno na polukrugu na centru, i Kevin Lav je “iskočio” na pola terena. Zaustavio sam snimak, i pitao asistente da li su nekad videli da se neko pritiska iz bloka na pola terena. Bilo je šokantno jer niko nije šutirao odatle, ali znali su da Kari to može. Lilard, Harden, Dončić, Tre Jang su momci koji sada mogu da urade nešto tako daleko od koša,

rekao je trener Golden Stejt Voriorsa Stiv Ker u podkastu kod Bila Simonsa.

Da li bi bilo u redu da liga u nekom momentu uvede pravilo koje bi omogućilo da pogodak sa određene udaljenosti važi četiri poena? Ili jednostavno pomeriti trojku makar još jedan metar? Kao da bi to ikako uticalo na Lilarda, Karija ili recimo Bertansa. Srpski reprezentativac Miloš Teodosić tokom svog boravka u NBA istakao je aktuelnu daljinu linije za tri kao jednu od bitnih razlika između košarke u Americi i Evropi, ističući dodatnu snagu koja je potrebna za dobar kontinuitet šuta za tri. Vlasnik Dalasa Mark Kjuban jedan je od onih koji se otvoreno zalagao za dodatno pomeranje linije sa koje precizan šut važi tri poena.

Postaje preblizu, igrači ionako šutiraju dalje od nje i mislim da je to nešto o čemu treba razmisliti. Ne mislim da bi broj pokušaja za tri opao, ali mislim da bi više do izražaja došla veština, a da bi se teren otvorio za više prodora i šuteva sa distance,

izjavio je Kjuban još pre nekoliko godina. Sa druge strane, on nije podržao ideju da bude uvedena “četvorka”:

Ne, to bi onda bilo previše korišćeno.

Sasvim sam siguran ko bi prednjačio.

Tekst napisao Bogdan Đorđević

Bogdan Đorđević (28, 189) je 2014. godine diplomirao na novinarskom smeru Fakulteta političkih nauka, a sada je apsolvent na sociologiji u okviru Filozofskog fakulteta u Beogradu. Košarku je trenirao u Požarevcu, da bi potom igrao za svoje fakultete u studentskoj ligi. Portalu Košarka24 priključio se krajem 2012. godine i kao novinar sa lica mesta izveštavao je sa utakmica Evrolige, Evrokupa, ABA lige, domaćeg prvenstva, ali i sa Svetskog kupa u Španiji. Iskustva stečena na sportskim terenima preneo je na polje naučnog novinarstva, pa trenutno brani boje Centra za promociju nauke.

Nema komentara.