OCENA TEKSTA

(0 :Glasovi)

Više od mahača peškirom

Kao neko ko je uglavnom sedeo na klupi u ono malo učestvovanja u organizovanim košarkaškim nadmetanjima, skrenuo bih pažnju na nekoliko zanimljivih igrača koji uglavnom borave na klupi timova učesnika NBA plej – ofa u “mehuru”, odnosno da budem precizan na stolicama raspoređenim na distanci u prostoru namenjenom za rezervne igrače i stručni štab.

Centar Hjustona Tajson Čendler dvoumio se da li da se priključi ekipi u NBA restartu, ali je u dogovoru sa porodicom i klubom rešio da bude u Orlandu. To mu se učinilo kao loša odluka jer je pomislio da je dobio koronu u prvih nekoliko dana, ali pošto se ispostavilo da je imao samo stomačni virus, više se nije kajao iako je znao da gotovo izvesno neće igrati. Drugi pik sa drafta 2001. godine nema minutažu od februara kada je Hjuston promenio sistem igre pa su na “petici” krila koja mogu da pogode za tri poena poput Takera, Grina i Kovingtona. Ipak, Čendler ima svoju ulogu kao veteran, a i na trenizima je vrlo bitan jer je potrebno vežbati igranje protiv timova koji imaju klasične centre, što je na početku letošnjeg trening kampa potvrdio trener Majk Dantoni:

“On je vrhunski profesionalac, u formi je. Ako nam zatreba, ima puno iskustva i talenta. Čendler je jedini igrač u ekipi koji ima prsten. Oslanjamo se na njega da nas sprovede kroz određene stvari. On je vredan deo, bio u rotaciji ili ne,”

rekao je Dantoni o 37-godišnjem centru, koji se u plej – ofu i našao na parketu posle šest meseci, ali ne svojom voljom. Naime, na petoj utakmici serije protiv Oklahome nakon što su Pi Džej Taker i Denis Šruder dobili isključenja posle jednog duela, Oklahoma je dobila priliku da bira koji igrač sa klupe će šutirati bacanja zbog namerne greške umesto isključenog saigrača, a izbor je pao na veterana koji u 19 NBA sezona bacanja gađa sa 64,4% uspešnosti. Čendler je promašio oba bacanja, ali je vođstvo Rokitsa bilo veliko. Odmah je izveden pa nije upisao minutažu ali jeste dva promašaja u u njegovom 27. meču ove sezone.

Zajedno sa saigračima zdušno je bodrio svoju ekipu do prolaska u polufinale, što je trener Dantoni naglasio posle druge pobede nad Tanderom, kada je na klupi zbog povrede još uvek bio Rasel Vestbruk:

“Moramo da stvorimo naš sopstveni entuzijazam. Ovde nemamo navijače, pa od klupe i igrača koji ulaze u igru zavisi stvaranje energije koja nam je potrebna za borbu sa teškim momentima i umorom. Bili su sjajni. Rasel i Tajson Čendler, koji nije igrao, a njegov glas uvek čujete. To je vrhunski. Ras je bio veoma ohrabrujuć, fantastično,”

naglasio je uticaj atmosfere iskusni stručnjak. No, jasno je da kada su rezultati dobri, dobra je i timska hemija. Čendler je prethodne sezone bio član Lejkersa koji su sada u potpuno drugačijem raspoloženju, a upravo se timovi iz Teksasa i Los Anđelesa trenutno bore u polufinalu Zapada. Lejkersi prošle godine nisu izborili plej – of, a sada osvežena ekipa koju predvode Lebron Džejms i Entoni Dejvis dobro gura u pej ofu, baš protiv Hjustona. Ostali igrači se uglavnom smenjuju u ulozi pomoćnog osoblja na pojedinim utakmicama. Tako Džej Ar Smit može da bude poenterski dvocifren, a zatim da presedi na klupi sledeći meč, dok Dvajt Hauard nije ulazio u igru u poslednje dve pobede protiv “raketa” iako je dobro igrao u seriji protiv, po fizionimiji tima, drugačijeg Portlanda. Sa druge strane oporavio se Režon Rondo i u bablu je debitovao solidnim izdanjima protiv bekovske linije Hjustona. Oni koji su ređe na terenu, poput veterana Džereda Dadlija ili Kvina Kuka koji imaju bogata iskustva u karijeri ili onih manje poznatih koji se nadaju da će im ova ekipa doneti prsten, sa oduševljenjem karakterističnim za američku košarku pozdravljaju poteze svog tima bilo da su to ubačene trojke, Džejmsove blokade ili Dejvisova dominantna rešenja u napadu.

Pobedničku atmosferu i, što da ne, šampionske ambicije verovatno ima i Boston na čijoj klupi je tandem rukija sa dva kraja visinske skale i spektra košarkaških veština – Karsen Edvards i Tako Fol, a zanimljivo da su osim njih dvojice među rezervistima još četiri rukija – Grent Vilijams, Tremont Voters, Romeo Lengford i Vensan Poarje. Šutersku senzaciju sa Perdjua u ovoj grupi verovatno najviše “žulja” sedenje na klupi. Seltiksi su Edvardsa izabrali kao 33. pika nakon gotovo stefkarijevske poslednje sezone na koledžu gde je nizao rekorde po broju ubačenih trojki poena, umeo je da spakuje i po 40, i vodio je svoj tim do četvrtfinala NCAA turnira.

Pozdrav Fola sa Vokerom

Ipak, plej visok 180cm ove godine beleži 3,3 poena za 9,5 minuta i 31,6% u šutu za tri poena na 34 utakmice, pa je jasno da se još uvek nije privikao na NBA sistem iako je imao bljeske kao što je 18 poena Vašingtonu u kratkom periodu. Debitovao je u plej – ofu, ali u finišu kada je utakmica protiv Torona već bila dobijena velikom razlikom. Edvards će čekati svoju priliku kod Breda Stivensa da nekoga sprži svojom paljbom, i doraste zadacima koje obavljaju Kemba Voker i Bredli Vonamejker pored nadmoćnih krila kakva su Tejtum i Braun.

Zanimljivo je tik uz njega videti 226cm visokog Tako Fola, koji je kao nedraftovan dobio priliku u Bostonu kroz dokazivanje u Mejnu u razvonoj ligi. Ove sezone nastupio je u osam utakmica, ali se dobro uklopio u tim i dolazak u Dizni svet koristi za sticanje novih iskustava:

“Trudim se da pozitivno razmišljam i da što više iskoristim od svega. Imao sam mnogo sreće da sam u sjajnom timu sa veoma bliskim saigračima.”

Gorostasni centar dobio je zadatak u trećoj utakmici protiv Toronta da sa podignutim rukama koje, prema podacima, dosežu 311cm zasmeta Kajlu Lauriju na izvođenju lopte, ali se to nije dobro završilo, jer ga je plej Reptorsa prebacio, a O Dži Anunobi pogodio sa zvukom sirene za pobedu i 2:1. Senegalca smo mogli da vidimo u poruci NBA lige kako se na francuskom obraća navijačima i skreće pažnju na bezbedno vladanje zbog korona virusa. Na primeru Bobana Marjanovića videli smo da u srcu NBA lige ima mesta za dobroćudne divove, pa tako i Fol doprinosi dobrim odnosima u timu Bostona.

Košarkaši često govore da im je neki tim kao porodica, a u slučaju Milvokija to bukvalno i jeste. Uprava Baksa se trudi da obezbedi sve što je potrebno njihovom MVP-ju Janisu Adetokunbu, pa je prošlog leta angažovan i njegov stariji brat Tanasis. Bivši igrač Njujorka, Andore i Panatinaikosa ima kvaliteta, naročito u fizičkom aspektu, ali teško bi dobio ugovor u Baksima da mu brat nije jedan od najvažnijih igrača u ligi. Grčki reprezentativac je igrao na 20 mečeva ove sezone, ali je upečatljiv bio po radovanjima, naročito posle dobrih poteza njegovog brata, što uopšte ne bi trebalo da čudi jer su četvorica braće Adetokunbo veoma vezani i kroz košarku su se držali zajedno kao nigerisjki imigranti u Grčkoj. Kada bih ja igrao sa bratom u NBA, dobijali bi po tehničku svaku drugu tekmu, što zbog previše slavlja što zbog međusobnog svađanja. Treći “Adetokunbro” Kostas trenutno je u gorepomenutim Lejkersima, a nikad se ne zna kada takva činjenica može biti eventualni adut u pregovorima ako se Janis odluči za napuštanje Viskonsina.

Blizanci Bruk i Robin Lopez prvi put su u istom NBA timu, 12 godina nakon što su bili zajedno na Stenfordu. I dok je Bruk krucijalan za igru tima sa najboljim skorom u ligi zbog odbrane i sposobnosti da pogodi za tri poena, Robin je bio bek – ap opcija i na 66 utakmica je prosečno beležio 5,4 poena i 2,4 skoka.

Ipak, za dva para braće i ostale igrače Milkvokija sezona je završena neslavno ispadanjem od Majamija. Jasno je da se na ovoj ekipi sa sve Janisom kao liderom mora još raditi kako bi postala šampionska, jer koliko god bili dobri timski, naleteli su na grupu u kojoj se tim shvata gotovo kao svetinja.

Judonis Hezlem ima 40 godina. Jedini je igrač u timu Majamija koji bio u sastavu i tokom šampionskih pohoda 2012. i 2013. u generaciji Džejmsa, Vejda i Boša. Jedini je aktivan košarkaš iz iskusne ekipe koja je osvojila prvu titulu za Majami 2006. Tajler Hiro je tada imao šest godina.

Kada jedan takav veteran radi sa saigračima koji su i po 20 godina mlađi od njega, postaje jasnije kako se Majami plasirao u finale Istoka. Hezlem verovatno najbolje zna šta se zahteva u sistemu koji je sredinom devedesetih počeo da postavlja Pet Rajli. Da nije bilo discipline i vrednog rada ne bi mogao postati prvi nedraftovani igrač sa zvanjem najboljeg skakača u istoriji NBA franšize. I to sa visinom oko dva metra. Na draftu 2002. su ga zaobilazili i pored solidne koledž karijere na Floridi kod Bilija Donovana zbog, ironično, lošeg skoka i težine od oko 140kg. Ipak, nakon prve profesionalne sezone u francuskom Šalonu, smršao je i na individualnim trenizima radio na skoku sa prenaduvanom loptom. Toliko se promenio da su ga u trening kampu Majamija leta 2003. godine jedva prepoznali. Ipak, sve ih je ipresionirao i zaradio ugovor za saradnju koja traje 17 sezona.

Da priča bude još bolja, Hezlem igra za tim iz svog rodnog grada. U kvartu Liberti siti je odrastao, išao je u srednju školu u Džeksonvilu i Majamiju, četiri godine je bio na univerzitetu Florida u Gejnsvilu, tako da je ceo život sem godine u Francuskoj proveo u poluostvrskoj saveznoj državi, čiju mapu ima istetoviranu na leđima. Treba imati na umu da se i NBA nastavila na Floridi.

Trener Hita Erik Spolstra, koji je sa 40-godišnjim centrom sarađivao od njegovih početaka u Majamiju više puta je rekao da je Hezlem ličnost koja predstavlja ovaj klub i organizaciju. Njegova volja, takmičarski duh, pristup trenizima su slika i prilika onoga što Majami odvaja od ostalih franšiza. Sigurno je veliki doprinos imao i u razvoju Bema Adebaja koji je nekako iz senke postao Ol star igrač, dok se Džimi Batler u sve to odlično uklopio, pa ovakvi rezultati “vreline” u Orlandu možda i nisu iznenađenje.

Za Hezlema nije postojala dilema da li će putovati u “mehur”. Kada ga tokom tajm auta vidite upasnog u trenerci, izgleda spremno da odmah uskoči na teren kako bi izvršio neki zadatak. Kada otelotvorenje ciljeva jedne franšize sedi na klupi, svaki njegov savet, poruka podrške ili mahanje peškirom ima veći značaj.

Tekst napisao Miroslav Jevremović

Miroslav Jevremović je rođen 1990, u godini kada je velika Jugoslavija poslednji put postala prvak sveta. Prateći igrače iz te generacije je rastao, ali uprkos visini kao dobroj predispoziciji, nikada nije trenirao košarku, koja je mu je ostala najvažnija kao medijski fenomen. Nakon gimnazije u Užicu odlučio je da upiše Fakultet političkih nauka kako bi se obučio za posao sportskog novinara, a 2010. je kao student dobio priliku za rad na portalu Košarka24 gde je bio do 2014. Od 2016. radi na lokalnom portalu na rodnom Zlatiboru, a saznanja iz posla koristio je u kvizovima koje voli da pohodi. Ideju da je lopta najbolja igračka od leta 2019. prenosi sinu, trenutno jednom. Ideje i shvatanja košarke kao pozitivnog životnog iskustva želi da prenese javnosti zajedno sa kolegama na obnovljenoj Košarci24.

Nema komentara.