Kraj ove teške sezone u Košarkaškoj ligi Srbije možda nije pravi momenat za priču o mladim igračima s obzirom da pažnju privlači borba za opstanak, pitanja kome su pobede potrebne, da li je neko nekoga pustio i slično. Ipak, rešili smo da pažnju posvetimo igračima, koji su izdržali teret koronavirusa, odlaganja utakmica i igranja bez publike. Nakon što smo vam predstavili strance koji su obitavali po prvoligaškim parketima, u ovom tekstu izdvojili smo mlade igrače iz KLS-a koji su imali manje ili veće uloge.

Kriterijum izbora je da su igrači rođeni 2000. godine ili kasnije, dakle skraćeni opseg Generacije Z (1996-2010), da su iz Srbije i da su imali određeni doprinos za svoje timove.

Iako pojedini vršnjaci navedenih igrača već igraju na višem nivou, svakako da i za ove igrače još ima vremena da naprave ozbiljne karijere, a sa druge strane ni dosadašnji rezultati ne smeju ih uljuljkati.

Dušan Tanasković, Mladost – C, 2001.

Prelazak iz juniorske u seniorsku košarku Tanasković je obavio na relaciji Partizan – Mladost. Nakon što se u mlađim selekcijama crno – belih pokazao kao jedan od najperspektivnijih članova, imao je seniorski debi u ekipi Andree Trinkijerija, a istovremeno se kalio u KLS konkurenciji. Letos je ponovo odradio pripreme sa prvim timom Partizana, ali je svoj razvoj nastavio u Mladosti, koja se opredelila za dovođenje kvalitetnih inostranih pojačanja uz upravo Tanaskovića i Belića kao jake prospekte. Centar iz Smederevske Palanke prosečno beleži 9,4 poena i 5,3 skokova u domaćem prvenstvu što je za nijansu slabiji učinak nego prošle sezone. Odlikuje ga klasična centarska igra blizu koša, i trenutno ne šutira za tri poena u značajnom broju. U prvoj sezoni u ABA2 ligi prosečno je ubacivao 9,5 poena i 7,7 skokova, odnosno indeks 13 po meču. Zanimljivo da je najbolji meč u regionalnom takmičenju odigrao protiv banjalučkog Borca za koji nastupa njegov stariji brat Nikola upisavši 17 poena.

Matija Belić, Mladost – F, 2003.

Drugi igrač iz ekipe Dragana Jakovljevića na ovoj listi je i jedan od najmlađih, s obzirom da mnogi njegovi vršnjaci još uvek ne igraju seniorsku košarku. Belić igra svoju drugu sezonu u zemunskom timu uz važnu ulogu u ovogodišnjem šampionu KLS-a, i kao u Tanaskovićevom slučaju, ima nešto slabije proseke u odnosu na prošlu sezonu. Ipak, prema procenama portala “Serbia Hoop”, napredovao je u igri bez obzira na brojke. Igrač koji pokriva pozicije dva i tri ove sezone ima učinak od 9,7 poena uz 3,2 skoka i 1,4 asistenciju uz slične proseke i u ABA2 ligi. Možda i najbolji period u sezoni imao je početkom marta kada je u sarajevskom balonu na tri meča postigao 14, 16 i 13 poena dobro ispunivši zadatak da uz Aranitovića preuzme ulogu povređenog Dreksela. Momak koji je ponikao u Žitkobasketu je svoj kvalitet pokazao napadačkim talentom i kreativnim rešenjima kao što je korišćenje table pri šutevima za dva poena. Belić je bio najbolji strelac kadetske reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu u Udinama 2019, i treći košgeter takmičenja sa 18,7 poena. Zajedno sa Nikolom Đurišićem može predstavljati ozbiljan tandem u budućnsoti.

Lazar Joksimović, Zlatibor – C, 2002.

Letos je Joksimović odlučio da se vrati u svoj matični klub i seniorsku karijeru započne tamo gde je i počeo da trenira košarku. Čajetinac je nakon igranja za pionire i kadete, 2017. postao član Crvene zvezde gde je nastupao za kadetsku i juniorsku selekciju. Takav redosled poteza u karijeri izgleda veoma opravdano jer u Čajetini ne bi mogao da odradi staž u mlađim kategorijama kakav je imao u crveno – belima sa kvalitetnijim uslovima i najjačom konkurencijom, a jasno je da u Beogradu ne bi dobio priliku u prvom timu, već bi išao na pozajmice čime je dolazak u svoje mesto odličan potez. Da je dozvoljeno prisustvo publike, njegova povratnička priča bila bi još lepša jer bi gledeoci imali domaćeg ljubimca, kao što je slučaj i sa najboljim strelcem Dušanom Kutlešićem. Joksimović je došao sa stavom da mu minutaža neće biti poklonjena već će morati da je zaradi i odigrao je 21 meč. Član kadetske reprezentacije na Evropskom prvenstvu 2018. u Novom Sadu je u KLS-u igrao 10 minuta u proseku, a u ABA2 ligi je za slično vreme imao nešto bolji učinak (4,2 poena i 3,2 skoka).

Altin Islamović, Novi Pazar – G, 2000.

Još jedan primer igrača koji se iz većeg juniorskog sistema vratio u rodni grad je Altin Islamović. Nakon što je u Novom Pazaru napravio prve košarkaške korake, 199cm visoki bek je bio u Kraljevu, jednu sezonu je proveo čak i u Luksemburgu, da bi svoj put ustalio u Megi. Partije u drečavom dresu preporučile su ga za juniorsku reprezentaciju Srbije 2018, a sa 3,7 poena u proseku je doprineo osvajanju zlatne medalje za generaciju koja ima još nekoliko predstavnika u ovom tekstu. Sa turnira u Letoniji verovatno najbolje pamti meč protiv Crne Gore kada je postigao 12 poena i sa dve trojke u finišu meča pogurao Petruševa, Pecarskog, Ilića i drugove ka produžetku. Jedan od retkih igrača koji je letos ostao u timu u drugoj sezoni za novopazarski sastav prosečno ubacuje 5,6 poena, a uz godinu dana starije Stefana Adžića i Bogdana Mikavicu čini trio mladih igrača koji tempom prate statističke lidere u timu trenera Darka Kostića.

Toma Vasiljević, Dinamik – C, 2000.

9Vasiljević spada u grupu nešto iskusnijih, ali mladih igrača, u sastavu Dinamika s obzirom da iza sebe već ima sezone u KLS-u. Centar rođen 2000. godine se posle jedne godine u Metalcu letos vratio u tim sa Dorćola i na 29 utakmica prosečno beleži 8,5 poena i 4,8 skokova. Kod trenera Vladimira Đokića je u Valjevu prošle sezone imao statistički bolji učinak, što mu je sigurno poboljšalo samopouzdanje. Kako vreme odmiče, a Vasiljeviću masa raste, sve je bliži poziciji klasične petice iako je visok 202cm, pa tako i najviše poentira blizu obruča, a za celu sezonu učinak za tri poena mu je 0/1. Sa vršnjacima je osvojio zlato na pomenutom Evropskom prvenstvu za juniore, kojem je doprineo sa 4,5 poena i 4,3 skoka. Iako spada u grupu mlađih igrača, uz najiskusnijeg Šulovića sa Babovićem i Pašajlićem je bio podrška “junošama” koji su se istakli kao lideri ekipe – Crnogorcu Bojanu Tomaševiću (2001. 14,1p-6sk) i Slovencu Gregoru Glasu (2001. 18p-2,8as-4,2sk) i Turčinu Akaju Mertu (2001. 14,6p-9,6as-5,6 sk).

Nikola Radovanović, Dinamik – G, 2001.

Jedan od domaćih mladih igrača koji su se najbolje pokazali u Dinamiku je imenjak i prezimenjak dve godine mlađeg igrača Partizana koji u ovoj sezoni dobija šansu. Radovanović iz Dinamika je odigrao 18 utakmica ove sezone u KLS-u sa učinkom od 3,7 poena, a u prvi tim je ušao kao jedan od najkorisnijih igrača juniorske lige prošle sezone (21,5 indeksnih poena). Na Dorćol je stigao iz Čačka gde je nastupao za Borac i Mladost, a uzori su mu Jaka Blažič i Džimi Batler. Bek koga krasi dobra odbrana je dobio veću ulogu u ekipi od kad je na klupu došao Saša Nikitović umesto Mira Alilovića. Bivši trener Crvene zvezde je vodio mlađe kategorije pre postavljanja na klupu prvog tima, pa je tako dao veću šansu igračima koje dobro poznaje. U poslednjim mečevima sve više su igrali Matija Svetozarević (2002), Bojan Zimonjić (2003), Stefan Stefanović (2003), Ilija Milijašević (2004), Jovan Ristić (2004), Filip Malešević (2005),

Đorđe Pažin, Sloboda – G, 2001.

Sloboda se poslednjih par sezona odlučila da tim gradi na mladim igračima, što je u tekućoj sezoni još više izraženo. Iskusni Raša Radovanović na mestu “generalnog menadžera” sklopio je jednu od najmlađih ekipa u KLS i ABA2 ligi, najstariji igrači rođeni su 1996. godine, iako možda ne bira talente iz “prvog šešira” kao tokom ere u FMP-u. U užički tim su tokom prethodne dve sezone dovedeni mladi igrači koji su već dobijali šansu u drugim timovima kao Nikolić (1997) i Tadić (1999) iz Mladosti ili Stepanović (1998) i Vojinović (1998) iz Metalca. U ovu grupu košarkaša sa strane spada i spoljni igrač Đorđe Pažin, koji već ima zanimljivo košarkaško putovanje. Kao veoma mlad je bio u inostranstvu, nastupajući za Real Madrid i rimsku Stela Azuru. Usledio je dolazak u juniore Partizana gde je u juniorskoj ABA ligi ubacivao 27,4 poena. Zajedno sa Aleksejom Pokuševskim, Aleksandrom Langovićem i Nemanjom Popovićem bio je predstavnik Srbije na NBA kampu “Basketball Without Borders” u Beogradu. Iako je debitovao za prvi tim crno belih, i kalio se u Mladosti sa Nikolićem i Tadićem, u Partizanu se nije ustalio. Prešao je u FMP, zajedno sa Pecarskim što je u Železniku predstavljeno kao transfer pobeda, iako Pažin nije odigrao nijedan meč za “pantere”. Nakon sezone igranja za Slobodu kao pozajmljen igrač, letos je sa Užičanima potpisao ugovor i u ovoj sezoni beleži 10 poena u KLS-u i 8,6 poena u ABA2 ligi. U regionalnom takmičenju prosek je pokvario lošim učinkom na poslednja tri meča, kada je cela ekipa odigrala slabo, a momak iz Ćuprije ubacio je samo jednu trojku iz 14 pokušaja. Igrač tanane građe i lakih pokreta kome je napad jače oružje je imao bljesaka ove sezone (29 poena protiv Zlatibora) ali nije bio konstantan, što mora popraviti u budućnosti. Na Evropskom prvenstvu za kadete 2016. sa 17,9 poena bio je najbolji strelac Srbije, koja je osvojila bronzu, a treći strelac takmičenja. Zanimljivo da je ispred njega bio Niko Menion, a iza su ostali Kilijan Hejs, Deni Avdija i Teo Maledon, sadašnji NBA rukiji.

Aleksa Ilić, Sloboda – C, 2000.

Ulogu zamene za prvog centra Nikolića u Slobodi je imao Aleksa Ilić, snažna petica. Bivši član mlađih kategorija Crvene zvezde je ove sezone za užički tim odigrao 28 utakmica i ubeležio 6,8 poena po meču, dok je u ABA2 ligi nastupio u svih 13 kola uz 7,5 poena po meču. Nekadašnji igrač Zemuna se istakao na drugom balonu u Banja Luci kada je dobrim učinkom odmenio odsutnog Nikolića.

Aleksa Ćubić, Sloboda – F, 2000.

U grupi domaćih igrača u Slobodi je Aleksa Ćubić, koji je u prvom timu od 2017. godine. Krilo iz gradske opštine Sevojno ove sezone ima učinak od 4,5 poena za 15 minuta na 24 utakmice dok je u ABA2 ligi imao nešto bolji učinak sa 6,3 poena uz 2,8 skokova i 1,1 asistenciju. Član juniorske reprezentacije koja nije osvojila medalju na Svetskom prvenstvu na Kritu je na poslednjih nekoliko utakmica bio starter kod trenera Olivera Popovića koji je verovatno želeo da sa tim potezom osveži ekipu, a sve posle Ćubićevog rekorda sezone sa 18 poena protiv Napretka u Aleksincu.

Mlađi Užičani koji dobijaju šansu su i Đorđe Božić koji je od sedam odigranih utakmica uspeo da se upiše u jednoj, a bio je najbolji igrač juniorskog tima Slobode prošle sezone, kao i Bogdan Tejić koji je ponikao u OKK Užice, a u rodni grad se vratio iz Dinamika i ove sezone nastupio na 17 mečeva u oba takmičenja. I ove sezone juniorima Slobode dobro ide u jedinstvenoj ligi gde imaju skor 16/3, a iz te generacije prvom timu su priključeni Luka Aksentijević i Čedomir Matić.

Marko Pavićević, Tamiš – C, 2001.

Za razliku od svog saigrača iz juniora Zvezde, Joksimovića, koji je baš protiv Tamiša došao do rekorda sezone, centar Pančevaca Marko Pavićević je imao konstantniju i poenterski bolju sezonu, drugu u seniorskoj konkurenciji. Igrač koji je posle juniorskog staža 2019. potpisao profesionalni ugovor najpre sa Zvezdom, a godinu dana kasnije sa FMP-om je ove sezone prosečno ubacivao 12,7 poena uz 5,3 skoka, a lični rekord ostvario je u martu kada je protiv Vojvodine dao 28 poena. Po brojkama se vidi napredak u odnosu na prošlu sezonu, koju je takođe proveo u Tamišu. Pavićević je sa 209cm ozbiljna pretnja u protivničkom reketu, kako iz pik en rola, tako i u igri leđima gde ume da iskoristi finte koje će sa iskustvom postati još delotvornije. A iskustvo i korisne savete mogao je da dobije i od visokih saigrača Nikole Vujovića i Zorana Krstanovića, koji imaju veliki broj odigranih sezona, u KLS-u i inostranstvu. Uz to, seniorsku karijeru je počeo u klubu koji je sezonama već stabilan u prvoligaškom rangu, u kontinuitetu sa jednim trenerom. Doduše, tokom ove sezone je Bojan Jovičić napustio klupu, ali i njegov naslednik Nebojša Vidić je imao poverenja u Pavićevića. Dvadesetogodišnji Beograđanin ima evropsku bronzu sa kadetskom reprezentacijom Srbije iz Podgorice 2017. (6,9 poena, 3,9 skokova), a godinu dana kasnije bio je i na Svetskom prvenstvu u Argentini za igrače do 17 godina.

Nikola Manojlović, Tamiš – G, 2002.

Na pozajmicu iz Zvezde u Pančevo stigao je i Nikola Manojlović, koji je u februaru doživeo prelom zgloba što mu je pokvarilo i debitantsku sezonu jer je morao da je ranije završi. Mladi Novosađanin je letos potpisao profesionalni ugovor sa klubom sa Malog Kalemegdana zahvaljujući dobrim igrama u mlađim kategorijama, naročito na Evroliginom kvalifikacionom turniru “Marko Ivković” gde je izabran u idealnu petorku. U već pomenutom sistemu Tamiša kom je napadački udeo raspoređen među starijim igračima i strancima mogao je da nađe svoju ulogu s obzirom na dobru defanzivnu reputaciju stečenu u Zvezdi. Manojlović je prosečno beležio pet poena uz 2,7 skokova i 1,8 asistencija na 22 meča do povrede. Spoljni igrač visok dva metra je kao i nekolicina momaka sa liste učestvovao na turniru ABA lige za juniore, a iako je bio najefikasniji igrač kadetske reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Novom Sadu 2018, nije se radovao medalji.

Bogdan Nedeljković, Vršac – F/PF, 2000.

Iako Nedeljković igra prvu sezonu u KLS-u, iza sebe u prethodnim sezonama ima značajno iskustvo. U Vršac je stigao iz Konstantina gde je prosečno beležio 8,9 poena uz 3,9 skokova i 1,6 asistencija na 20 utakmica Druge lige. Odlazak u Niš bio je prilika da se bivši junior Mege razigra nakon što je proveo sezonu u Igokei, bez učinka u seniorskom timu. Nedeljković je u Laktaše stigao kao evropski juniorski prvak sa generacijom Petruševa i Pecarskog, a imao je i respektabilan učinak u Meginom podmlatku, čak i nastupe za prvi tim i to u pobedi protiv Crvene zvezde u Superligi 2018. Igrač iz Loznice je na 23 utakmice za Vrščane prosečno beležio 5,3 poena u domaćem prvenstvu, a dva puta je postigao po 16 poena (oba puta protiv OKK Beograda). S obzirom da je na ovoj listi među najstarijima, kao i da sa visinom 202cm može kvalitetno da napada i licem i leđima, mogl0 se očekivati da ima nešto bolje brojke, ali i dalje ima vremena da u narednim sezonama razvije svoj talenat.

Luka Paunović, OKK Beograd – G, 2002.

Kada je OKK Beograd upao u probleme pre par godina, pojavila se Mega i za sebe vezala klub slavne tradicije. Igrači iz “Žućkove avlije” postali su deo projekta proizvodnje košarkaša, ostale su boje i tradicija “klonfera” a možda je ova saradnja i bila prikladna s obzirom da su u oba kluba stasavala značajna imena, u različitim razdobljima. Ova sezona je verovatno najplodonosniji vid saradnje Mege i njenog razvojnog kluba, sa nekolicinom mladih igrača koji stasavaju uz mladog trenera Branislava Ratkovicu. U svojim prvim seniorskim sezonama dobro su se pokazali Luka Paunović, Nikola Đurišić i Mihailo Mušikić. Paunović je bek rođen 2002. godine i prošlog leta je, kao i njegova dvojica pomenutih saigrača, potpisao profesionalni ugovor sa Megom sa kojom ima trofeje u mlađim kategorijama i drugo mesto na Evroliginom finalnom tuniru za juniore kao jedan od najboljih igraca ekipe. Mladi Beograđanin je pravio razliku dobrim fizičkim predispozicijama i atleticizmom, a u KLS-u je nastupio na 19 utakmica i za 22 minuta u proseku upisivao po 7,1 poen, tri skoka i tri asistencije. Važno je napomenuti da je OKK imao iskusnije igrače u vidu Boltića, Stojadinovića, Dragovića, Veljkovića koji su bili ispomoć i podrška mladima.

Nikola Đurišić, OKK Beograd – F, 2004.

Sin proslavljene srpske odbojkašice Vesne Čitaković Đurišić i crnogorskog fudbalera Duška Đurišića je najmlađi igrač na ovoj listi. Sportski geni su verovatno uticali da se Đurišić sa lakoćom nosi sa seniorskom konkurencijom jer ima snažno telo, pre svega noge. I košarkaški elementi su na visokom nivou, tu su različiti načini za postizanje poena, kako u igri jedan na jedan zahvaljujući brzom prvom koraku, tako i u pik en rolu kao igrač sa loptom. Svako ko je gledao Đurišića, a da prethodno nije znao njegovo godište, dobro bi se iznenadio, jer su pokreti na terenu daleko od pretpostavke šta bi trebalo da radi najmlađi igrač ekipe. Kadetski reprezentativac Srbije je među najboljim strelcima OKK Beograda ove sezone, a ubacivao je 16,4 poena po utakmici. Sezonu je završio sa sedam uzastopnih utakmica sa dvocifrenim brojem poena, i to u mečevima u kojima se OKK borio za opstanak. Najbolji meč odigrao je u pobedi protiv Kolubare na strani postigavši 25 poena (5/9 za dva, 4/8 za tri) uz osam asistencija i pet skokova. Spoljni igrač visok 204cm je ove sezone nastupao za tri tima: osim OKK Beograda dvojna registracija omogućila mu je da se skida, pa i da debituje za Megu u ABA ligi protiv FMP-a. Pritom, za juniorski sastav je igrao na kvalifikacionom turniru Evrolige u Beogradu koji je Mega osvojila i sa Nikolom Jovićem je izabran u idealnu petorku. Ova dva imenjaka su primeri dva načina razvoja talenata: Đurišić je igrao sa seniorima u KLS-u, dok se Jović takmičio i na juniorskom nivou. U njihovom klubu očekuju da od njih uskoro dobiju tandem kao što su Simonović i Petrušev.

Mihailo Mušikić, OKK Beograd – C, 2002.

Centar Mihailo Mušikić je jedan od nekoliko Kraljevčana u ovom društvu, ali on se razvija u Beogradu. U Megu je prešao iz Sloge kao učenik osmog razreda, a ono što ga izdvaja je visina. Sa 212cm i dugim rukama pruža solidnu zaštitu obruča, a prva seniorska sezona donela mu je duele sa dosta snažnijim i “namazanijim” centrima. Na 15 utakmica u Košarkaškoj ligi Srbije beležio je 9,5 poena i 5,1 skok, uglavnom poentiravši iz igre licem ka košu i otvaranjem posle blokova mada je po procentu od 41,9% najbolji u šutu za tri poena u ekipi, doduše iz oko dva pokušaja po meču. Uz ostale igrače 2002. godišta iz ovog teksta kandidat je za juniorsku reprezentaciju kod selektora Zorana Lukića za Svetsko prvenstvo igrača do 19 godina koje bi trebalo da se održi dolazećeg leta.

Luka Spasojević, Sloga – G, 2001.

Kraljevo je poznato kao centar koji je predstavio kvalitetne igrače, još od Ducija Simonovića i Dragana Todorića, preko Vlada Divca do Nenada Krstića. Sloga se prošlog leta vratila u prvoligaški rang posle nekoliko godina odsustva, a igrač iz klupskog podmlatka koji se najbolje pokazao je Luka Spasojević. Bek visok 188cm je prošle sezone bio najbolji igrač Sloge koja je u Roda jedinstvenoj juniorskoj ligi bila u sredini tabele sa skorom 19/11 kada je takmičenje prekinuto zbog pandemije koronavirusa. Momak rodom iz Zvečana je bio drugi asistent juniorske lige sa 6,6 dodavanja po meču. U prvoj seniorskoj sezoni, strateg koji je vodio juniore kraljevačkog kluba Zoran Petrović, bio je najpre pomoćni pa potom glavni trener, ali stiče se utisak je da više minuta stiglo sa trećim šefom stručnog štaba od početka takmičenja, Draganom Kostićem. Iskusni trener iz Kraljeva koji nije prvi put spasavao Slogu od ispadanja se nije libio da stavi Spasojevića u igru, a mladi bek mu je uvratio sjajnom trojkom za pobedu protiv Kolubare u Novoj hali sportova, što će se sigurno pamtiti.

Još jedan omladinac, Bogdan Petrović, igrao je oko devet minuta u proseku na 18 mečeva, sa učinkom od 2,5 poena i 1,7 skokova. Šansu na 10 utakmica dobijao je centar Bogdan Savić, Spasojevićev saigrač iz juniorskog tima, koji je bio jedan od najboljih centara i najbolji skakač Roda juniorske lige. Igrali su i Petar Vujović i nešto stariji Nemanja Šević i Luka Tomašević. Zanimljivo da je u periodu kada su ovi momci rođeni njihov sadašnji kapiten Uroš Mirković već gradio ime, tada i sam kao perspektivni junior kraljevačkog Mašinca.

Nikola Veljović, Radnički KG – PG, 2000.

Ovu sezonu kragujevačkog Radničkog obeležio je veteran Raško Katić, ali i poenterski rekordi Ivana Nedeljkovića i Andreje Stevanovića. Obično ekipe koje uđu u viši rang formiraju iskusne sastave kako bi izborile opstanak i zadržavaju igrače koji su im donele promociju. U sastavu Kragujevčana bilo je mesta i za mladog organizatora igre Nikolu Veljovića, kojem je poveren zadatak “bek ap” pleja. Momak rođen u Kragujevcu je u rodnom gradu počeo da trenira košarku, a kao tinejdžer je jednu sezonu proveo u španskom Kenterberiju, da bi potom prešao u Radnički gde se razvija poslednjih godina. Propustio je samo jednu utakmicu ove sezone, a na 28 mečeva prosečno beleži 6,3 poena za 18 i po minuta u proseku. Najbolja dva nastupa Veljović je imao u decembru, kada je na uzastopnim mečevima postigao po 17 poena. Sredinom sezone kada je zbog zdravstenih problema odsutan bio prvi plej Filip Dumić osetilo se da mladi Kragujevčanin nema dovoljno iskustva što su protivnici koristili da izvrše pritisak, što je dovelo do poraza Radničkog. Ipak, Veljović je doprineo i da ekipa stigne do važnih trijumfa u borbi za opstanak. Šansu po sedam minuta u proseku dobijao je još jedan mladi Kragujevčanin, Lazar Dimovski.

Zoran Paunović, Metalac – G, 2000.

U poslednjih par sezona valjevski Metalac je sa skromnim finansijama počinjao takmičenje, pa su mladi igrači bili okosnica tima. Trener Vladimir Đokić uspevao je da izvuče maksimum, kako iz igrača sa većim rejtingom, tako i iz onih koji su nešto manje poznati. Nakon što je većina nosilaca iz prošlogodišnjeg sastava pronašla bolje sredine, jedan od letošnjih novajlija bio je Zoran Paunović, bek sa gotovo idealnom karijerom u mlađim kategorijama. Nišlija rođen 2000. godine je 2014. došao u Crvenu zvezdu, i kao kapiten osvajao trofeje u kadetskom i juniorskom timu, uz postignut koš za titulu juniorskog prvaka protiv Mege. Na sve to ima i zlato sa pominjanom reprezentacijom Srbije sa juniorskog Evropskog prvenstva 2018. kada je bio treći strelac ekipe sa 16,7 poena po meču. Ipak, prelazak u seniorske tokove se po ko zna koji put pokazao kao nimalo jednostavan. Paunović je 2018. potpisao četvorogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom, i po ustaljenom postupku, poslat je na pozajmicu u FMP. Povreda ga je omela da se bolje pokaže pa je nakon jedne sezone ugovor sa Zvezdom raskinut, ali ni prelazak u Dinamik nije preveliko zadovoljstvo (7,9 poena na 25 mečeva). Dolazak u Valjevo ispostavio se kao pravi potez već u drugom kolu kada je igrač visok dva metra bljesnuo sa 39 poena i 11 skokova u pobedi protiv Pirota za indeks 44, što je najbolji učinak u konkurenciji igrača sa ove liste. Saradnja sa trenerom Đokićem bila je veoma plodonosna, a po odlasku Miroslava Pašajlića, gotovo da je dobio “ključeve ekipe”. Paunović je ove sezone prosečno beležio 17 poena i 5,3 skoka što ga čini najboljim strelcem i skakačem ekipe, a jedan je od nekolicine igrača koji su imali problema sa koronavirusom i povredama. Raspletom u poslednjem kolu Metlac je izborio osptanak, a uskoro će se znati da li će to dinamičnog beka zadržati u Valjevu ili će kao nekolicina njegovih prethodnika tražiti bolje ponude.

Draganović, Bajić, Jovanović, Radosavljević, Radomirović, Stefanović (Metalac)

Kapiten Metalca Igor Đuković i Stefan Sinovec, koji je stigao tokom sezone, jedini su igrači u ekipi stariji od 30 godina što govori o mladosti tima iz Valjeva. Najviše je možda iznenadio plejmejker Nikola Draganović, najniži igrač lige koji je najbolji asistent tima. Devetnaestogodišnji Novosađanin je u Metalac stigao iz ekipe Sports Vrld gde je imao solidne nastupe u jedinstvenoj kadetskoj ligi, a svojevremeno je bio i MVP kampa “Teo4” koji organizuje najpoznatiji košarkaš iz Valjeva Miloš Teodosić. Draganović je na 24 utakmice prosečno beležio 5,3 poena i 3,2 asistencije, a minutažu je delio sa vršnjakom Markom Bajićem. Nekadašnji član mlađih kategorija Partizana je odigrao 22 utakmice i za 20 minuta u proseku ubacivao je sedam poena, a najbolji meč odigrao je protiv Vojvodine postigavši 17 poena pred TV kamerama. Bajić je u Valjevo stigao u decembru iz rodnog Šapca.

Krilni centar Luka Jovanović je jedan od igrača koje trener Đokić dobro poznaje. Igrač visok 203cm je juniorski staž proveo u Crvenoj zvezdi, a potom se preselio u Dinamik gde se nije naigrao. Ove sezone nastupio je na 28 mečeva sa 4,5 poena i tri skoka. Potez po kojem će možda pamtiti sezonu je zakucavanje na meču protiv Vršca u dvorani “15. septembar” kada je iskrivio obruč pa se meč morao nastaviti sutradan. Junior Zvezde bio je i Dušan Radosavljević koji u prvoj seniorskoj sezoni beleži 7,2 poena i 3,8 skokova. Jasno je da relacija Dinamik – Metalac dobro funkcioniše pa je tim putem krenuo i Vladimir Radomirović, krilni centar koji za razliku od ostalih igra drugu sezonu u klubu. Beograđanin rođen 2000. godine Đokićevom timu doprinosi sa šest poena i 4,3 skoka. Ne bi bilo fer ne spomenuti Nikolu Stefanovića, koji je rođen u decembru 1999. u Kraljevu, a najbolji je šuter za tri poena u timu (35%). Prosečno ubacuje 9,6 poena po meču, uz 4,1 skok, a jasno je da će morati da razvije mišićnu masu.

Andrija Nešović, Dunav – G, 2000.

Najmlađi igrač sa minutažom u ekipi Dunava je Andrija Nešović, bek rođen 2000. godine u Cirihu. Ekipa Mitra Ašćerića strepela je za opstanak do poslednjeg meča sa Napretkom iz Aleksinca. Nešović je imao ulogu igrača sa klupe i na 25 utakmice je prosečno beležio 5,4 poena za 13 minuta po meču, a podmladio je prosek godina u ekipi. Igrač koji je bio član Partizana u mlađim selekcijama ima iskustvo igranja u KLS-u iz ekipe zemunske Mladosti.

Bonus – Druga muška liga Srbije

Ekipa Slodesa izborila je plasman u KLS sa prilično mladim timom, uz pomoć iskusnog Nenada Mišanovića, koji je završio karijeru. Bekovsku liniju je sa kapitenom Nikolom Hristovim predvodio Branislav Sužnjev, bivši junior Partizana. Momak rođen 2001. godine je ubacivao 10,4 poena uz 5,2 asistencije prosečno na 21 meču. Svoje uloge imali su i Petar Dilparić (G, 2002) i Ivan Pavićević (C, 2003). Zanimljivo da je u prvom delu sezone šest utakmica na pozajmici u žuto-crnom dresu odigrao Nikola Radovanović (F, 2003), koji je u međuvremenu priključen seniorima Partizana i već je odigrao mečeve u ABA ligi.

Zdravlje se posle više od decenije vraća u prvoligaško društvo, a zajedničko ekipama koje su izborile plasman je da ih vode veoma mladi treneri Lazar Spasić i Marko Boras. Leskovčani su do prvog mesta stigli sa nešto iskusnijim sastavom, ali je minutažu i zadatke u igri imao i “domaći” igrač Đorđe Jović. Krilni košarkaš rođen 2001. koji je ponikao u Aktavis akademiji odigrao je 12 utakmica uz 5,5 poena u proseku.

Poznato je da čačanski klubovi Borac i Železničar imaju odnos prijateljskog rivalstva, pa je tako nekoliko bivših igrača ABA ligaša ove sezone bilo u ekipi sa Železničke stanice. Kraljevčanin Stevan Karapandžić (PG, 2001) je na dvojnoj registraciji odigrao 20 utakmica u Drugoj muškoj ligi Srbije, sa 13,4 poena, 5,2 skoka i 3,7 asistencija u proseku. U Drugoj ligi se kalio i Boško Bumbić, 191 cm visoki bek koji je prethodno bio u Borcu i jednu sezonu u Megi. Igrač koji je izgledao kao generacijski talenat odigrao je 18 utakmica sa 12,3 poena u proseku, a prvog centra igrao je Srđan Krsmanović (2000) sa 10,4 poena i 5,5 skokova na 21 utakmici. Ostaje da se vidi da li će neko od ovih igrača naći mesto u Borcu ili će kao MVP juniorske lige od pre dve godine Ognjen Mićović (PG, 2000, Podgorica) tražiti sreću na nekom drugom mestu.