U ponedeljak 1. marta tačno u 19 časova prošao sam pored Hrama Svetog Save, zvona su odzvonila svetosavsku himnu, a ja sam se nekoliko trenutaka kasnije latio mobilnog telefona. Prvo što sam ugledao na displeju bila je vest o tome da nas je napustio Milenko Savović – naš Sveti Sava.

Još uvek pod utiskom zbog odlaska Đorđa Balaševića, pomislivši na Milenka Savovića, jedan Đoletov stih se sam nametnuo: „Mi smo kanda ista banda…“

S obzirom na to da sam rođen (tek) one godine kada je Partizan u Istanbulu ostvario najveći uspeh, Milenka Savovića u crno-belom dresu mogao sam da vidim samo u emisijama Vladana Tegeltije na SOS kanalu. Tu sam saznao i za nadimak Sveti Sava, otkrio njegovu ulogu u postavljanju Željka Obradovića za trenera, pogledao i poneku utakmicu.

Milenko Savović rođen je 19. jula 1960. u Trebinju. Seniorsku karijeru započeo je 1977. u Partizanu, gde je proveo 12 godina. I to kakvih 12 godina. Prvo je stasavao uz Dalipagića i Kićanovića, a zatim postao kapiten – i to Divcu, Paspalju, Đorđeviću, Daniloviću.

Sa Partizanom ima tri osvojene titule (1979, 1981. i 1987), dva kupa Jugoslavije (1979 i 1989), kao i tri Kupa Radivoja Koraća (1978, 1879 i 1989). Osim Partizana igrao je još za špansku Granadu i Vojvodinu, a po završetku karijere bio je i sportski direktor Partizana kada su se crno-beli 1992. popeli na krov Evrope. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je na Evropskom prvenstvu 1983. u Francuskoj.

Kakav je košarkaš bio Savović možete pogledati i sami u video materijalima dostupnim na internetu, a kakav je bio čovek… Samo pročitajte reči njegovih bivših saigrača, trenera, prijatelja. Posebno upečatljiva bila je oproštajna poruka Aleksandra Đorđevića koji je šest godina bio saigrač prerano preminuloj legendi Partizana.

„Počivaj u miru Sveti Savo, kapitenu moj… Naučio si me da volim život, muziku, slobodu… Večito zahvalan, tvoj Sale. Počivaj u miru na nebu uz stihove tvog/našeg Gileta:

Moje su nebo vezali žicom

Po mome mozgu crtaju šeme

Žele još jednu kopiju svoju

Da njome vrate nestalo vreme“

Nije slučajno Sale odabrao baš stihove Gileta iz Električnog Orgazma, s kojim je Milenko išao zajedno u 11. gimnaziju. Slušao je pank i rok, čitao mnogo. Savović je bio svestran, atipičan i drugačiji. Savetujem vam da pročitate tekst Vladimira Sibinovića na portalu dnevnog lista Danas o „odlasku crno-belog vojvode“. Nakon čitanja steći ćete, siguran sam, bolji utisak i imati širu sliku o karakteru i osobinama Svetog Save.

Hvala mu što nas je pustio u svoj svet – makar u jedan njegov deo – čitali smo beskrajno simpatične opaske na Tviteru, od njega učili kako se vodi uljudna konverzacija, a dobijali smo i originalne preporuke za čitanje. Ipak, nedugo pošto sam pročitao tužnu vest o Savovićevoj izgubljenoj bici sa kovidom, samo mi se jedna njegova rečenica sa te socijalne mreže motala po glavi. Tada sam pomislio kako bi tako nešto moglo da bude ispisano pored murala našeg Milenka Savovića. I da, od danas pored njegovog dobroćudnog lika piše baš ovo:

„Svi koji vole i cene KKP, čak i ako se ne poznajemo, su moji drugari.“

Da, Milenko Savović je definitivno bio „tiha voda što odranja bregove“. Prvog marta 2021. godine odronio se veliki i nenadoknadiv komad crno-belog sveta. Međutim, baš zbog takvih kao što je bio Sveti Sava i nas koji ćemo ga, svako na svoj način, pamtiti – taj svet će opstati i ostati drugačiji.

Držite se, Savovići.