Plejmejker Partizana Nemanja Gordić u nezgodnom trenutku po tim došao je do značajnog ličnog dostignuća – postao je igrač sa najviše poena u istoriji ABA lige. Individualna titula koja ne mora da znači mnogo, ali iskusnom Hercegovcu pojačava listu uspeha koji ga čine jednim od najznačajnijih igrača sa jugoslovenskih parketa u 21. veku.
Da se svetu nije dogodila korona, Gordić bi do svoje titule stigao u martu ili aprilu i kao najbolji poenter regionalnog takmičenja bi poveo saigrače ka Evroligi na dve putanje. Kao što je poznato, Partizanove nade u ABA ligi i Evrokupu su suspendovane, pored ostalih fatalnih posledica koje je donela pandemija.
“Bilo je dosta priča o toj sezoni. Svi smo već izjavljivali i pre da nam je jako krivo što je došlo do toga. Praktično, to je neka viša sila i mi nismo mogli da utičemo na te stvari. Opet kažem, niko ne može da garantuje da bi Partizan osvojio neko takmičenje, treba biti realan i reći to. Isto tako, bili smo u sjajnoj poziciji. Ono kako ja lično razmišljam, a nadam se i ostatak ekipe, da to može da bude veliki motiv za ovu sezonu. Neće biti lako, naravno. Teško je ponoviti onako uspešno sezonu koju nažalost nismo završili,”
rekao je za Sport klub u najavi sezone 32 – godišnji organizator igre koji je u dugo čekanom prvom kolu ABA lige Borcu ubacio 13 poena (3/7 za dva, 2/5 za tri, 1/1 bacanja) i time došao do ukupno 2855 ABA poena u karijeri. Trenutak u kom Gordić na početku drugog poluvremena ubacuje, pomalo srećno, flouter dvojku uz faul kojom na večnoj listi prestiže Marina Rozića bio bi ispraćen u mnogo boljoj atmosferi kod crno – belih da Čačani u tom momentu nisu vodili sa 13 razlike i da na kraju nisu odneli i konačnu iznenađujuću pobedu. Tako je Gordoševo dostignuće posle dva vezana poraza kojima je otpočeta sezona nakon više od šest meseci pauze došlo nekako, tiho.
A ni sama lista najboljih strelaca u istoriji nije previše glasna. Sa nje ne odzvanjaju imena najpotentnijih ofanzivnih igrača koje je region imao kao što su Rakočević, Teodosić, Bogdanović jedan pa drugi, Šarić, Marjanović, Žižić (doduše, tu je Andrija) jer su oni veći deo karijere proveli ili provode u inostranstvu.
Tabela igrača sa najviše poena u regionalnom takmičenju je zapravo više pokazatelj kontinuiteta, odnosno broja odigranih utakmica i sezona, pa zato i nema previše poštovanja od strane ljubitelja košarke i navijača. Od subote drugoplasirani Rozić je za Cibonu igrao čak 16 godina. Manirom Vinsa Kartera, proletos je sa prekidom sezone odlučio i da završi karijeru u 37. godini čime je i trka za prvo mesto završena na neko vreme jer je Gordić sada jedini aktivan igrač u ABA ligi, a da je na prvih 10 mesta. Prema dostupnim podacima, a ilustracije radi, igrač sa najdužim ABA – jadranskim stažom u Crvenoj zvezdi Branko Lazić sakupio je 1334 poena za nepunih 13 sezona što je za 1073 poena manje od desetoplasiranog Jureta Lalića.
Da sve bude čudnije, kompletna lista strelaca od 2001. se ne može pronaći na Internetu (ako neko nađe, neka oglasi u komentarima) već je ABA listu od 10 najboljih pokazala u svojim objavama, a na sajtu se može pretraživati statistika od 2015. godine a ne od inauguralne sezone, ali se mogu pronaći učinci do 2015. sa starog sajta lige (Preporuka: Ne otvarajte adriaticbasket.com).
U svakom slučaju, Gordićeva karijera je za veliko poštovanje, bez obzira da li ga gledamo kao napadački nadmoćnog strelca kao što bi njegova nova titula mogla da ukaže ili kao nekoga ko je samo dovoljno dugo u regionalnoj ligi kao što bi njegova nova titula mogla da ukaže. Istina je, verovatno, negde između.
Poznata je priča da su se nekada dobri centri tražili u Hercegovini, ali stručnjaci iz Budućnosti su pre oko deceniju i po u svoj tim doveli talentovanog beka iz Leotara. Gordić je 2005. sa 17 godina priključen prvom timu kod trenera Dejana Radonjića zajedno sa, ispostaviće se, nikada ostvarenim prospektm Vladimirom Dašićem. Već u prvoj sezoni je bio važan deo rotacije, a kao “ruki” je ubacio Zvezdi 21 poen. Podgorički tim je tih godina bio drugačiji od sadašnjeg a i onog bogatog sa prelaza milenijuma, sa više mladih igrača u timu, od kojih su neki ostavili ili još uvek ostavljaju bitan trag u košarkaškim dešavanjima poput Vraneša, Simonovića, Micova… Privukavši pažnju svojim igrama, Gordić je potom proveo jedine dve godine u inostranstvu. Bio je u Lotomatici, i nakon uživanja u svemu što Rim može da ponudi, prešao je u ukrajinski Azovmaš. Takav prelaz jasno da je bio neizdrživ, pa je na jesen 2012. stigao u Partizan kao zamena za nesrećnog Torija Tomasa. U sastavu koji je trener Duško Vujošević nazvao najtalentovanijom ekipom koju je ikada vodio, reprezentativac BiH je imao sporednu ulogu, ali je osvojio svoj prvi ABA prsten.
U potrazi za većom minutažom prešao je upravo u dvoranu u kojoj je osvojio region i partije u Igokei su mu donele najbolje brojke u karijeri (15,6 poena, pet asistencija, 2,5 skokova, 49% u šutu iz igre). Takve igre nije ponovio tokom dve sezone u Cedeviti, koja nije poznata kao mesto razvoja uspešnih priča pa se odlučio na povratak u Podgoricu.
Kako je u njegovoj karijeri na redu bio novi uspon, sa još jednim povratnikom Nikolom Ivanovićem je formirao odličan tandem pod vođstvom Aleksandra Džikića. U pohodu na svoj drugi prsten je igrao sjajno, naročito u finalu protiv favorizovane Zvezde, i osvojio je nagradu za najkorisnijeg igrača finala i mesto u idealnoj petorci takmičenja. Drugi trijumfalan momenat u ABA ligi bio je prilika da sumira utiske iz dotadašnjeg puta:
“Bilo je mnogo pehova, dva puta sam lomio ruku, jednom nogu. Trebalo se svaki put vratiti posle povreda. Imao sam ponudu Tau Кeramike tokom prvog mandata u Budućnosti, sve je bilo završeno, ali me ljudi iz kluba, na moju žalost ili sreću, nisu pustili. Onda odem u Romu koja ostane bez Evrolige. U Partizanu sam imao malu ulogu, ali smo osvojili ABA ligu i prvenstvo, što ću pamtiti celog života. Odlično sam igrao u Igokei, pa onda imao težak period u Cedeviti. Pao sam u drugi plan, vratio sam se u Budućnost pa je i prošle godine bilo poteškoća. Slomio sam ruku i trebalo mi je tri meseca da se oporavim. Кonačno, ove godine je sve bilo kako treba i završilo je na najbolji mogući način,”
rekao je bek rođen u Mostaru za Glas Srpske posle osvojene ABA lige 2018. Ne znam da li je postojala motivacija da u Partizanu ostavi bolji utisak, ali Gordić je 2019. započeo drugi mandat i sa crno – belima. U sezoni koja je istorijski dobro napredovala, plej visok 193 cm je bio jedan od najbitnijih igrača sa 8,8 poena i 4,6 asistencija sa sposobnošću da radi pored igrača koji su takođe dobri sa loptom sa bekovskih pozicija, a često je preuzimao odgovornost za važne šuteve. Njegov ostanak u Partizanu za mene je jedan od načina da Partizan nastavi, ili bolje reći ponovo počne sa onim što je prekinuto. Gordić donosi iskustvo sa 14 jadranskih sezona sezona u patikama, a osim prodora i šuteva, sigurno će umeti da pronađe i slobodnog saigrača jer je i najbolji asistent u istoriji lige sa 909 dodavanja.
Pre nekoliko dana sam na pionirskom turniru pitao dečake ko su im omiljeni igrači, i svih sedam navedenih su iz NBA lige. Razmišljao sam, koliko bi malih košarkaša sa područja ABA lige odgovorilo Nemanja Gordić. Mislim da bi ih bilo baš malo, a verovatno bi najboljeg strelca u istoriji ABA lige navela deca iz Gackog ili Trebinja, eventualno Podgorice.
Nema komentara.