Plan je bio da posle 10 odigranih rundi napravimo neki presek kada je ovogodišnje izdanje Evrolige u pitanju. Međutim, neki timovi odigrali su 10 mečeva, neki devet, neki osam, a neki samo sedam… Ipak, i ova neobična sezona donela nam je dobru košarku, poneko iznenađenje i velike preokrete.

Ima li Barselona manu?

U toku je prva četvrtina utakmice Barselona-Crvena zvezda. Domaći košarkaši igraju jednu od najboljih i najenergičnijih odbrana u poslednjih nekoliko godina. Crveno-beli se muče da pređu polovinu, a kada se to i dogodi ne preostaje im ništa drugo nego da upute šut preko nečije ruke ili u poslednjoj sekundi napada. Šarunas Jasikevičijus često vrši izmene, sada je ušao mladi i veče ranije draftovani Leandro Bolmaro – odmah krade loptu i postiže svoje prve poene. Najbolji strelac Evrolige Džordan Lojd nije bio ni blizu da u tih 10 minuta da koš, moglo bi se reći da ga nije ni video. Katalonci su izabranicima Saše Obradovića dozvolili šest poena.

Međutim, gosti su na kraju pretrpeli, što bi rekao stručni konsultant Sportkluba “pristojan poraz” – bilo je 76:65. Nekadašnji Obradovićev klub Alba iz Berlina nije tako dobro prošla, budući da su u Nemačkoj od Barselone izgubili 67:103, a malo je reći da je Igor Kokoškov sa Fenerbahčeom pregažen u Blaugrani – 97:55. Bez sumnje, Barselona je dosadašnjom igrom pokazala da je glavni favorit za osajanje trofeja ove sezone. Isto tako, nije upitno ni to da je lider ove ekipe Nikola Mirotić, ali pretnju u bordo-plavim dresovima predstavljaju ama baš svi košarkaši u sastavu. Čini se da su Šarunas Jasikevičijus i Nik Kalatis pronašli zajednički jezik i saradnja njih dvojice, a zatim i Grka sa ostatkom tima deluje savršeno. Baš zbog maštovitosti nekadašnjeg pleja Panatinaikosa priliku da postignu mnogo poena iz drugog plana imaju i igrači poput Kajla Kuriča i Rolanda Smitsa. Od Korija Higinsa, Aleksa Abrinjesa ili Brendona Dejvisa se svakako očekuje da prave razliku u kom god evropskom timu da igraju, a iskustvo Tome Ertela i Adama Hange samo doprinosi sjajnim, a ponekad i surovim partijama Barselone.

Ipak, ne može se očekivati da će oni u istom ritmu i u ovakvom formatu izdržati od prvog do poslednjeg kola, a F4 je tu da unese dodatnu dozu neizvesnosti u ishod takmičenja. U ovim okolnostima, kada mnogo toga zavisi i od spremnosti (čitajte zdravlja) igrača da nastupe i pruže svoje najbolje partije, sve navedeno ne mora ništa da znači i podložno je naglim promenama. Za sada, uživajmo u dobroj košarci koja se igra u okolini Nou Kampa. Ako se ovako nastavi i sezona (ovoga puta) privede kraju, Barselona će pored evroligaških trofeja iz 2003. i 2010. na policu možda doglaviti još jedan.

Čudesan svet Vladimira Lučića i buđenje armije

Evroliga je, nakon što je Vladimir Lučić još jednom postao MVP runde, na zvaničnom Tviter nalogu objavila: “Ovo je Lučićev svet, mi samo živimo u njemu.” Nekadašnji kapiten Partizana priznao je da uživa u saradnji sa bivšim trenerom crno-belih Andreom Trinkijerijem i to se i te kako odražava na rezultate i partije bavarske ekipe. Bajern jeste skockao zanimljivu ekipu, ali je malo ko očekivao da će baš nemački klub u stopu pratiti lidera na tabeli. Osim Lučića, jedan od pokretača ekipe je i Džejlen Rejnolds koji takođe igra jednu od najboljih sezona u karijeri. Italijanski stručnjak je odgovarajuće uloge pronašao i Vejdu Boldvinu, kao i Niku Vajleru-Babu, dok je svojom minutažom sasvim sigurno zadovoljan i slovenački košarkaš simpatičnog imena i visokih dometa – Žan Mark Šiško. Uz kvalitet Nihada Đedovića, Džažuana Džonsona i naravo Pola Zipsera, dobili smo sastav koji trenutno ima skor 7-2 i deli drugu poziciju sa moskovskim CSKA.

Puleni Dimitrisa Itudisa nisu u sezonu ušli kako su želeli, ali je uzrok nesigurnog starta prvenstveno bio problem sa koronavirusom koji je zahvatio dobar deo tima. Armejci sada imaju pet pobeda u nizu i svi željno iščekuju duel Reala i CSKA, s obzirom na to da su se velikani stabilizovali i sada melju sve pred sobom. Posle kiksa u Beogradu i poraza od Crvene zvezde, Moskovljani su ostvarili savršen učinak i kao kruna dobrog rada usledio je trijumf protiv Bajerna u Minhenu. Osim Majka Džejmsa i Vila Klajburna, od kojih se bez ikakve sumnje i očekivalo da budu vođe tima, pobednički niz CSKA poklopio se sa sjajnim partijama Daruna Hilijarda. Amerikanac koji je prošle godine stigao iz Baskonije zablistao je baš protiv bivšeg kluba i upisao čak 31 poen. Ono što je taj meč bio za Hilijarda, za Nikolu Milutinova bila je utakmica u Minhenu, budući da je srpski centar u poslednjem kolu imao 18 poena i 12 skokova. Kada još i Tornike Šengelija počne da igra onako kako ume, Itudisova četa staće rame uz rame sa trenutno glavnim favoritom za titulu – pomenutom Barselonom.

Strmoglavi pad u zelenoj šumi i vrtoglavi uspon jednog kralja

U prvom podkastu koji smo snimili pod nazivom “Jako i do samog kraja” nahvalili smo Žalgiris i njihovog trenera Martina Šilera. “Zelena šuma” je zaista maestralno započela takmičenje i neko vreme čak bila i na vrhu tabele, ali su se okolnosti u poslednje vreme promenile. Dobro, niko nije ni očekivao da će Litvanci čitave sezone igrati na tako visokom nivou, ali se ni serija od četiri poraza (uključujući i onaj ubedljiv od 28 razlike protiv Makabija) nije uklapala ni u čija predviđanja. Ajde, ako smo ih na početku previše hvalili, sada ih nećemo baš mnogo kritikovati. A oni neka se potrude i poprave utisak već protiv Zenita u četvrtak.

I drugom podkastu nagrdismo Real i njegove “matorce”, ali se Pablo Laso zainatio i rešio da sa pet vezanih pobeda brzo krene ka vrhu. Ono što navijače madridskog velikana brine jeste odlazak Fakunda Kampaca u NBA (Denver) i Lasova izjava da dovođenje njegove zamene za sada nije u planu. Ipak, oni koji su tu konačno liče na sebe i svi očekuju izuzetno kvalitetan duel između CSKA i Reala koji je na programu u glavnom gradu Rusije. Kampaca bi mogao da “zameni” Serhio Ljulj koji već neko vreme igra ispod svog renomea, a samo je pitanje trenutka kada će eksplodirati – kao što je dvorana umela da eksplodira posle njegovih nemogućih pogodaka u poslednjim sekundama. Ono što “kraljeve” može da raduje svakako je sve bolja igra najvećeg ovosezonskog pojačanja Alberta Abaldea koji je u ubedljivom trijumfu protiv Fenerbahčea bio i najefikasniji sa 17 poena.

Borba za Top 8 – ko kaže da prvi čin nije važan?

Sasvim dobra igra Valensije i solidan start Zenita drže ove dve ekipe na plej-of pozicijama, mada su Peterburžani (da, tako se kaže) odigrali i neku utakmicu manje, pa uzorak još uvek nije dovoljan za neke velike zaključke. Umalo da napišem da španski tim ove godine nema istaknutog lidera, budući da se ni Bojan Dubljević ni Derik Vilijams, za koje je to mesto bilo rezervisano, nisu pokazali u najboljem svetlu. Kad ono međutim (ne, ne kaže se ovako), Valensija ima nekoga ko prednjači, a taj neko je slovenački reprezentativac – Klemen Prepelič. Protiv Bajerna i Panatinaikosa postigao je po 18 poena, a u poslednjem meču protiv Makabija dao je 22. Na poslednja četiri meča Prepelič je pogodio makar tri trojke (3/5, 3/9, 4/5, 4/6) i može se reći da je ušao u “mod” iz finala Evropskog prvenstva u Turskoj 2017. Izvinite na ovom podsećanju…

Na plej-of mestima, koliko god da to nije važno u ovom delu sezone, još su Olimpijakos i Efes. Grčki tim ima zanimljiv sastav sa nekoliko zapaženih ABA ligaških igrača iz prethodnih sezona (Hasan Martin, Čarls Dženkins, Oktavijus Elis), a sada već slavnom dvojcu Printezis–Spanulis priključio se i iskusni Kostas Slukas. Ipak, simpatije ljubitelja košarke u Evropi pokupio je atraktivni Šakil MekKisik, čija zakucavanja neretko gledamo među najlepšim potezima kola.

Prošle (nesrećne) sezone imali smo priliku da vidimo šta je najbolje što Efes može da pruži, a rekao bih i tu čast da gledamo Šejna Larkina u najboljem izdanju. Sada Atamanova ekipa igra nešto slabije, ali je utisak da na svakoj utakmici bar jedan košarkaš u plavom bljesne. Često je to Larkin, ponekad Micić, a dešava se da razliku naprave Buboa ili iskusni Kruno Simon, ljubimac jednog od autora na ovom portalu. Hajde baš da vidimo može li ovaj sastav da oseti glad za trofejom, kao što je to bilo izraženo u sezoni 2019-2020.

Ispod te crte koja je imaginarnija nego ikad, s obzirom na to da nisu svi timovi odigrali isti broj mečeva (a odigrano je i manje od trećine ukupnog broja planiranih utakmica), pored Žalgirisa još su Armani, Baskonija, Zvezda i Fenerbahče. Posle meča između Armanija i Crvene zvezde stiče se utisak da Milano ni ove sezone neće videti četvrtfinalne duele Evrolige, kao i to da veterani na parketu i iskusni Etore Mesina na klupi baš i nisu na istim talasnim dužinama. Možda je odsustvo Điđija Datomea doprinelo da Dilejni, Rodrigez, Hajns, Micov, Rol, Panter i Lidej olako prepuste pobedu Beograđanima. Ili ipak ne. Ti isti Beograđani ove sezone, iako u reginalnom takmičenju nemaju poraz, u Evroligi žale zbog nekoliko nesrećnih, ali i pomalo neočekivanih poraza. Lojd, Volden, O’Brajant i družina trenutno imaju skor 4-6 u Evroligi, a posle tesne pobede u derbiju nadaju se da mogu da savladaju Efes koji u prestonicu Srbije dolazi oslabljen usled povreda i virusa. Što bi se reklo, ovaj duel za Zvezdu mogao bi se opisati rečima – kad, ako ne sad?

Šampion Španije Baskonija igra turbulentno, pa ekipa koju predvodi Duško Ivanović igra u serijama pobeda i poraza. Ono što raduje srpskog stručnjaka je dobra forma Aleka Pitersa, koji se tako pridružio Pijeriji Henriju i Rokasu Gidraitisu koji nose Baskijce kroz ovu čudnu sezonu. Selektor reprezentacije Srbije Igor Kokoškov upao je u krizu sa svojim Fenerbahčeom. Fener je poslednje tri utakmice izgubio sa ukupno 80 razlike (samo je protiv Barselone bilo 97:55), pa je krajnje vreme za otrežnjenje. Ubrzo nakon meča sa Valensijom Kokoškov će se priključiti nacionalnim timu koji u ovom “prozoru” bije bitke sa Švajcarskom i Finskom.

Dotakli začelje, sad mogu samo bolje

Čitam upravo da je Toni Parker izjavio kako je nezadovoljan činjenicom da Zvezdan Mitrović nije više prostora davao Teu Maledonu i da ga legendarni plej Sparsa optužuje za lošu poziciju na draftu mladog Francuza. Sada je jasno zašto je Mitrović otpušten iako je imao sasvim dobre rezultate. U tom svetlu, verovatno je Parker zadovoljniji radom svog brata i trenutnom pozicijom. A nije loša ni ta jedna pobeda, kada se pogleda igra koju pruža Asvel ove sezone. Barem će se razigrati Noris Kol (32 godine), Šarl Kaudi (34) i Dejvid Lajti (32).

Razočarala je i berlinska Alba, ali je razlog za ovaj utisak veoma dobra igra koju su Berlinci prikazivali prethodne sezone. Odlazak Gidraitisa nije uspelo da pokrije dovođenje Simonea Fontekije, ali niko ne sumnja u iskusnog trenera na klupi Aita Garsiju i njegovu sposobnost da pronađe bolju formulu za nastavak takmičenja. Nema tu ni Martina Hermansona, Lendrija Nnoka i Stefana Penoa, čija uloga nije bila mala u nastupima nemačkog sastava prošle sezone, tako da ovako “kilav” start Albe i nije neka misterija. Himki je dovođenjem Grega Monroa postao još ozbiljnija pretnja rivalima nego ranije, ali ni oni još uvek ne mogu da proigraju. Ponekad se čini da Alekseju Švedu i Eriku Mekalumu nedostaje još jedna lopta, a pitanje je koliko trener kao što je Rimas Kurtinaitis može sve stvari da postavi na svoje mesto.

Maltene čitav tim promenio je Panatinaikos, ali apsolutno niko ne može da bude zadovoljan trenutnim skorom 2-6. Baš zbog učestalih poraza Grcima se pridružio i iskusni Šelvin Mek, koji se za sada pokazao kao solidno pojačanje. Ono što ljubitelje košarke u Srbiji može da raduje jeste sampouzdanje Nemanje Nedovića koji je jedna od retkih svetlih tačaka kod Atinjana. Naslov ovog dela teksta ponajviše se odnosio na Panatu i zaista – višestruki prvaci Evrope mogu samo bolje.